Na ovom mestu poljoprivrednici mogu da dođu do gena starih sorti voća i povrća: U njihovoj "arhivi" nalaze se brojne zaboravljene vrste

Mnogi se sećaju mirisa jabuke "petrovače" ili krušaka ''lubeničarki''. U nekim seoskim domaćinstvima još uvek ih ima, ali su mnoge stare sorte voća i povrća zaboravljene, nestaju ili ih je teško naći. Međutim, od ovih sorti zavisi i stvaranje novih, jer su one baza za uzimanje gena. Kako bi sačuvali ovo neprocenjivo blago, pre svega značajno za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, u mioničkom selu Paštrić osnovana je prva lokalna banka gena u Srbiji starih sorti voća i povrća ''Zrno''.

Ivana Petrović iz Ekološkog pokreta ''Okvir života'', osnivača lokalne banke gena, kaže da je osnovni cilj formiranja banke semena očuvanje autohtonih sorti voća i povrća koje su bitne za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane.

- Bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih sorti koje će biti otpornije. Stare sorte nisu previše zahtevne u pogledu zaštite od bolesti i štetočina, i otpornije na sušu i druge faktore spoljne sredine. Kada želimo da napravimo novu sortu mi nemamo odakle da uzmemo gene i da dobijemo tu novu sortu već od tih starih sorti koje su otpornije. Ne može se uzeti hibrid da bi se dobila neka nova sorta, već se mora uzeti stara sorta kako bi se iskoristila njena prirodna otpornost koja je dobijena dugogodišnjom selekcijom. Na taj način se može dobiti sorta sa poboljšanim karakteristikama. Njihov značaj je sa tog aspekta je nemerljiv jer mi ne znamo kako će se menjati klima i šta će se dešavati sa prirodnim resursima - kaže Ivana Petrović.

Na ideju da formira banku gena došao je još 2001. godine biolog Predrag Petrović. Projekat za koji je dobio nagradu „Premio Slow Food“ bazirao je na starim rasama životinja, pre svega na očuvanju krave buše i podolskog govečeta. Međutim, prema rečima Ivane Petrović, sada su odlučili da stare sorte voća i povrća stave u prvi plan. Osnovne aktivnosti u radu banke gena su sakupljanje i skladištenje semena, umnožavanje i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, edukacija o čuvanju semena, starim sortama i njihovom gajenju, kao i formiranje baze podataka.

Stare sorte, Foto: Telegraf.rs

- Lokalne banke gena nisu vlasništvo državanih institucija ni nevladinih organizacija, to su projekti lokalnih zajednica i opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika. Nismo želeli da banka gena bude smeštena u nekim fiokama i fišecima već da to bude aktivna banka gena odnosno da svako domaćinstvo koje želi može da se uključi u njen rad tako što će štititi i umnožavati ono što već ima na svom gazdinstvu. Uz to želimo da podstaknemo i razmenu starih sorti. Ovo je možda i poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode ostavimo i našim potomcima - kaže naša sagovornica.

U dosadašnjem radu identifikovana su domaćinstva koja imaju stare sorte, popisan je određeni broj stabala. Uspostavljena je saradnja i sa strukom odnosno sa ljudima koji dobro poznaju poljoprivrednu proizvodnju tih kultura. Naredni korak je da se naprave proizvodi od tih starih sorti i da se one što više gaje. Samo na jednom imanju pronašli su 17 sorti jabuka. Takođe je zanimljivo što se svaka od tih sorti u ishrani koristi na drugačiji način.

- Ima primera gde se sasvim slučajnu otkrije neka stara sorta za koju mislimo da je nestala. Inače dosta ljudi misli da su nestale stare sorte jabuka 'kolačare', 'petrovače' , 'jagodnjače' ili kruška 'lubeničarka', ali mi ih nalazimo. One nisu nestale već ih niko ne umnožava, pa ljudi misle da ih nema jer nema mladih sadnica. Teško je nabaviti mlade sadnice, ali stabala ima. Ono što smo primetili je da povrće znatno brže nestaje. Tu je mnogo veći problem. Kada želimo da nađemo staru sortu povrća jako je teško, jer su za raliku od voća to uglavnom jednogodišnje biljke. U toku našeg istraživačkog rada mislili smo da je krompir ''mesečar'' nestao. To je stara sorta koja je izuzetnog ukusa, otporna na štetočine. Uporno smo je tražili i sasvim slučajno smo čuli prezentaciju profesora Zorana Broćića na Poljoprivrednom fakultetu, koji je pronašao ovu sortu krompira - navodi Ivana Petrović.

(S. S.)