Austrijanci pojedu više paradajza od Srba, a tri puta manje ga proizvedu

Danas se obeležava svetski dan paradajza u Austriji, u zemlji u kojoj se proizvodi tri puta manja paradajza nego u Srbiji i gde se po stanovniku pojede tri kilograma više ovog povrća nego što je to slučaj u našoj zemlji.

Austrijancu su današnji datum ustanovili pre deset godina jer je paradajz jedna od omiljenih i najtraženijih namirnica na pijacama i marketima Austrije, što potvrđuju i podaci o potrošnji.

Teme za vas

Prema statističkim podacima svaki stanovnik Austrije u proseku pojede 29 kilograma paradajza, a pre dve decenije potrošnja je bila "svega" 16 kilograma.

Međutim, samo jedna petina pojedenog paradajza u Austriji je i poreklom iz te zemlje.

Prema zvaničnim podacima, prošle godine u toj zemlji potrošnja paradajza je iznosila 275 hiljada tona, dok se proizvelo 54 hiljada tona.

Od te količine, u izvoz je otišlo 45 hiljada dok se istovremeno u ovu zemlju uvezelo 266 hiljada tona paradajza.

Kada je reč o Srbiji, podaci iz 2017. godine govore da svaki stanovnik naše zemlje godišnje potroši po 26 kilograma paradajza, a da li će zbog visokih cena ove godine ta potrošnja i dalje biti na tom nivou, utvrdiće statističari.

Srbija proizvede između 130.000 i 170.000 tona paradajza godišnje, a 80 odsto ove količine rodi na otvorenim površinama, njivama, plantažama...

Zbog geografskog podneblja naše zemlje i vremenskih prilika u periodu važnom za sazrevanje paradajza, ova kultura kod nas često kasnije sazri da bi bila spremna za prodaju u jeku leta, a to ostavlja dovoljno vremena da uvoznici pronađu svoje mesto pod suncem i zarade novac.

Sekretar udruženje za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović navodi da smo prošle godine izvezli paradajz u vrednosti 5,3 miliona evra, a uvezli za 18,7 miliona evra.

Paradajz iz Srbije izvozimo na susedna tržišta dok s druge strane uvozimo iz Italije, Makedonije i Albanije, jer su to prostori gde paradajz ranije sazri.

Dok ne stigne domaći paradajz sa otvorenih površina, tokom 10 do 15 dana svake godine cene "skoče", a ove godine prebacile su cifru od 200 dinara za kilogram.

- Sad kad kreće naš paradajz iz otvorenih zasada, cena drastično pada i još će više padati - procenuje Bogdanović.

Na svetskom nivou proizvede se godišnje više od 170 miliona tona paradajza, a najveći proizvođač, koji drži gotovo trećinu svetskog tržišta, je Kina.

(Telegraf.rs/Tanjug)