Muke srpske poljoprivrede: Narod i mašine na selu sve stariji, a posed sve krupniji

Nosioci poljoprivrednog gazdinstva su u proseku stari 61 godinu

U srpskoj poljoprivrede pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost ljudi nosilaca gazdinstva kao i starost poljomehanizacije odnosno traktora, trendovi su koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević u izjavi za Tanjug ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati Anketa doneli nekoliko promena.

- Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta - kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u Srbiji prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar.

Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo.

Pšenica, žetva pšenice, ratar, seljak

U Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda - kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.

MNOGO JE NAPUŠTENIH GAZDINSTAVA, ALI POLJOPRIVREDA JE ZA SRBIJU STRATEŠKI SEKTOR

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina, kaže Kovačević i primećuje da će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina - pre svega traktora.

Traktor

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina Foto-ilustracija: pixabay.com

- Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje - kaže on.

Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine između 16 i 18 posto BDP-a.

- To pokazuje ogroman značaj celog sektora, jer su u Srbiji resursi, pre svega obradivo zemljište veliki - najveći na Balkanu - konstatuje Kovačević.

Regionalno gledano posle Vojvodine najvitalniji uspešniji u poljoprivredi je region Šumadija i Zapadna Srbija a nešto slabije Istočna i Južna Srbija pre svega zbog pražnjenja sela.

Jabuke, poljoprivreda, voće

Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor Foto: Profimedia, Designpics

- Ne može se reći da nas je nešto iznenadilo, trendovi kao naši su prisutni na Zapadnom Balkanu, u državama koje su nastale posle raspada Jugoslavije - dakle svuda je to isto - kaže Kovačević i dodaje da je anketa dala mnoštvo podataka pa je sačinjeno nekoliko velikih studija koje su uradili profesori sa agronomskih fakulteta, matematičkog i ekonomskog koje je objavio RZS.

Anketu o strukturi privrednih gazdinstava programirala je Evropska unija u čijim zemljama članicama se već nekoliko godi sprovodi dok je u Srbiji ona novina.

Obuhvatila je 120.000 gazdinstava, pri čemu oko 1.500 pravnih lica ostalo individualna ili porodična poljoprivredna gazdinstva.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Tagovi: Gazdinstvo, Poljoprivreda, posed, Seljak, traktor

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (9)
Poređaj komentare:
  • Ž
    Željko

    Selo je ugasilo

  • A
    Aleksandar

    Kada sam seljak bude odredjivao cenu po kojoj ce prodati ono sto proizvede,onda moze biti neke buducnosti i nekog zivota od ove nase poljoprivrede!!! Normalno da svi beze,niko nije lud da radi za nista! I moje masine ce uskoro biti parkirane,jer se uskoro nece isplatiti paliti traktore...

  • N
    Nenad

    U opstini Blace na jugu srbije gde inace zivim za 10 godina a mozda i pre sva sela ce biti totalno pusta jer omladina bezi sa sela jer nema nikakvu perspektivu a kako bi i imala perspektivu kad seljak sve sto proizvede drzava uzme po mizernoj ceni primera radi otkup visnje je ove godine bio 30 dinara otkup sljive 20 dinara pa kad oduzmete ulozeno i berace koje treba da platite ne ostane vam nista litar mleka koji se otkupi od seljaka je 30 dinara skuplja kisela voda nego mleko pa vi gospodo iz vlasti vidite dokle ste doveli seljaka dzaba vam i putevi i autoputevi kad nece ostati niko