Svakog dana jedan farmer se ubije u Francuskoj: Rade "od jutra do sutra" na selu, a u dugovima su

Svakog dana po jedan farmer u Francuskoj izvrši samoubistvo; Foto - Ilustracija: Tanjug/Jaroslav Pap, Profimedia

Mnogi farmeri su nasledili imanje od predaka i zbog toga ih veže posebna strast za poljoprivredu. Uprkos tome što je među francuskim poljoprivrednicima to porodična tradicija, svakodnevno imaju posla "od jutra do sutra", malo imaju vremena za porodicu i slabo viđaju supruge i decu, a takođe imaju velike obaveze i troškove prema državi i bankama.

Teme za vas

Zbog velikog broja izdataka i obaveza prema bankama, mnogi poljoprivrednici izvrše samoubistvo, a prema podacima francuskog Poljoprivrednog socijalnog osiguranju (MSA), jedan farmer ili ratar dnevno oduzme sebi život.

O ovoj temi govori se i u filmu "U ime zemlje", koji je u sredu premijerno prikazan u bioskopima. Dve udovice poljoprivrednika i jedan farmer ispričali su kratke priče o svom životu za francuski list "Parizijen".

"SA POVEĆANJEM DUGOVA JAČALA JE I DEPRESIJA"

Kada se 30. marta 2008. upoznala sa Augustinom, njegova, sada već udovica Kamil Boren imala je samo 15 godina. Kasnije se udala za njega, a godine je nisu sprečile da isprati supruga u svim poslovima na farmi svinja. Od kako mu je otac preminuo, Augustin je radio "od jutra do mraka, od ponedeljka do nedelje" na farmi.

Francuski farmeri mučili su muke prethodnih godina; Foto-ilustracija: pixabay.com

- Radio je dan i noć. Ja bih bih dolazila kući oko 17 časova, a on je radio. Redovno se dešavalo da seje u dva sata ujutro. Bio je strastven, živeo je svinje, spavao je među svinjama - kaže ona.

Kada je poljoprivredna kriza u stočnom uzgoju pogodila Francusku nekoliko godina kasnije, cena je počela da varira, a ona i suprug jedva da su mogli da žive od tog posla. Dugovi su svakodnevno rasli, a stanje depresije je počelo da jača. U pojedinim trenucima dobijali su samo 300 evra mesečno.

- To je sramno. najpre razmišljate da ne uzimate ni to što vam daju, ali na kraju ipak prihvatite, nemate izbora - rekla je Kamil.

Zbog nemogućnosti normalnog življenja od svinjogojstva i upadanja u dugove prema bankama, Augustin se obesio u oktobru 2017. godine. Imao je samo 32 godine.

Njegovu smrt Kamil je opisala u svojoj knjizi "Ostavili ste me živu".

Zbog ljutnje na one koji su, prema njenim rečima, gurnuli njenog muža u grob, kao i ljubavi prema Augustinu i njegovoj profesiji, Kamil je odlučila da ostane na farmi, ali se više neće baviti uzgojem svinja, jer je, prema njenim rečima, taj posao završen sa smrću njenog muža.

SIN GA PRONAŠAO OBEŠENOG U RADIONICI 

Naizgled letnji dan na farmi porodice Barb u junu 2015. godine u selu Ser između Nansija i Lunvija, pretvorio se u noćnu moru.

Francuski farmeri nisu imali računicu od poljoprivrede; Foto: Pixabay

Prošlo je jedan sat popodne, a domaćin Žan Mišel nje se pojavio na ručku. Njegova supruga Dominik i njeno troje dece krenuli su da ga traže po imanju. Njihov najmlađi sin Tibo, koji je tada imao 17 godina, zatekao je oca obešenog u radionici.

- To je posao koji mu je oduzeo život - kaže udovica poljoprivrednika koji se ubio kada je imao 55 godina. Njen muž nije odoleo pritiscima, velikom stresu, računima kooji su konstanttno rasli i koje je trebalo platiti.

- Nikome ništa nismo ostali dužni, ponos nam to nije dozvoljavao. Međutim, zbog konstantnih briga, nismo spavali noćima - kaže Dominik.

Žan Mišel je sa samo 17 godina preuzeo porodični posao od svog oca koji je tada preminuo. Imali su malu farmu, proizvodili su mleko, a sa suprugom Dominik razvio je godišnju proizvodnju od 300.000 litara mleka. Radni dan im je počinjao u 6.30 časova, a završavao se najranije u 19.30, sedam dana nedeljno.

Godine 1999. mnogo toga se promenilo. Ozbiljna kriza zadesila je njihovu farmu, a stres se povećavao. Prema rečima njegove supruge Žan Mišel je hospitalizovan 2001. godine, a potom 2005. kada je završio na psihijatrijskom odeljenju.

- Ponekad bi bio toliko iscrpljen da više nije imao snage da ustane. Morala sam da ga molim da se vrati na posao. To je trajalo 16 godina. Sve do kobnog dana 2015. kada smo ga pronašli mrtvog - rekla je Dominik.

Proizvodnja mleka nikako se nije isplatila francuskim farmerima; Foto: Ilustracija, Telegraf

Četiri godine kasnije udovica se bavi sitnim uzgojem stoke, a s obzirom na to da ima 57 godina, više nema snage za prizvodnju količine mleka poput nekih ranijih dana.

RAZMIŠLJAO O SAMOUBISTVU, SPASLA GA SLIKA DECE

Emanuel Buraso danas je vrstan poljoprivrednik. Sa bratom drži imanje sa 90 krava i nešto više od 100 hektara zemljišta. Kako kaže, od 2012. godine zadesila ga je kriiza i strmoglavo je klizio po litici koja je umalo dovela do najgoreg. Rasli su dugovi, a rasla je i konkurencija. Nimalo mu se nije isplatilo to što je radio, a bio je nezadovoljan do te mere da je razmišljao o samoubistvu.

- Kad god bih započinjao radni dan, zapitao bih se da li ovo ima smisla. Proizvodim mleko, a poslujem u gubitku. razmišljao sam o tome da okončam svoj život. Spasla me je slika svoje porodice u telefonu koja se pojavila kada sam ga uključio - istakao je on.

Godine 2013. razgovarao je sa suprugom, a potom je na Gugl pretraživaču kucao pojam "farmeri u teškoćama". Zajedno su pronašli zadrugu "Solidarnost seljaka", koja pomaže stotinama poljoprivrednika koje je zadesio slučaj sličan njegovom.

Uz njihov savet, izašao je iz ambisa u kom se našao.

- Srećan sam što sam bio tamo. Zastrašujuće je, ali to jenajbolji način. Morate da razgovarate. Što više razgovarate, osećate se slobodnijim i bude vam lakše - rekao je Emanuel.

(Telegraf.rs/Parizijen)