Rat oko rakova na severu, ili je u senci nešto mnogo, mnogo vrednije o čemu se ćuti

Evropska unija planira da dodeli 20 dozvola za lov rakova u blizini norveškog arktičkog arhipelaga Svalbard, što krši presudu Norveškog vrhovnog suda.

Kako prenose tamošnji mediji, EU blok može jednostrano da daje jedanaest licenci Letoniji, četiri Litvaniji, tri Poljskoj i po jednu Estoniji i Španiji.

EU tvrdi da Norveška, koja nije deo Evropske unije, krši Svalbardski ugovor jer diskriminiše norveška i inostrana ribarska prava. Međunarodni sporazum iz 1920. garantuje suverenitet Norveške nad Svalbardom, istovremeno pružajući mogućnost zemljama potpisnicama da tamo obavljaju posao i ribolov.

Norveški ministar ribarstva Harald Tom Nesvik insistira na tome da nikome nije dozvoljeno da lovi rakove na norveškom kontinentalnom pojasu bez dozvole iz Osla.

- Ovo je standardna procedura. Ove dozvole izdaju zemljama koje su ih zatražile. Ali dozvole koje izdaje EU nisu bitne. Ako želite uhvatiti rakove, primenjuje se kvota iz Norveške - rekao je Nesvik.

Divlja zapadna strana norveškog ostrva Senja. Pogled sa grebena između dva planinska vrha, na mestu spoja dva mala fjorda. Foto: Wikimedia Commons/Ximonic (Simo Räsänen)

- Mogu biti uhapšeni zbog kršenja zakona. EU je i te kako svesna činjenice da kvote izdaje Norveška -

Norveška veruje da ima ekskluzivna prava na hvatanje rakova u zoni oko arhipelaga. Prošle zime, Norveški vrhovni sud odbio je žalbu jedne brodske kompanije. Član Evropskog parlamenta Jarosłav Vałesa, iz Poljske, požalio se ranije da se prema ribolovcima u EU postupa kao sa kriminalcima u Norveškoj.

Međutim, sada kao i godinama ranije, spekuliše se da se ovde vodi jedan mnogo veći rat od lova na rakove. Navodno, spor u vodama kod arhipelaga Svalbard krije moguću borbu za nešto još vrednije što se nalazi u Severnom ledenom okeanu - naftu.

Iako Brisel i Oslo insistiraju da je predmet njihovog neslaganja isključivo pravo na lov rakova, koji dostižu cenu i do 4,5 evra po kilogramu, mnogi stručnjaci tvrde da su dve strane svesne mnogo dubljih geostrateških implikacija, u vreme borbe svetskih sila za kontrolu nad arktičkim resursima.

Norveška je zabrinuta da bi rakovi mogli da postave pravni presedan, jer ako stranci mogu da dođu da love rakove, onda će im to dati pravo da traže i naftu, gas i druge mineralne resurse i biće im teže osporiti to pravo.

(Telegraf Biznis)