Srbi stvorili novu super šljivu

Komisija za priznavanje sorti voća u Ministarstvu poljoprivrede, rešenjem je za novu sortu priznala hibrid 14/21 stvoren u čačanskom Institutu za voćarstvo.

Teme za vas

- Institut nastavlja davno započetu misiju stvaranja novih genotipova, dakle stvaranja novih sorti gotovo svih kontinentalnih vrsta voćaka, i pred kraj ove godine možemo se pohvaliti da imamo 18. po redu sortu šljive - kaže dr Milan Lukić, direktor Instituta.

Ovo je 46. nova sorta stvorena u ovoj naučnoj kući u proteklih sedam decenija.

- Ova sorta ispitivana je na nekoliko lokaliteta, jedan je bio u okolini Valjeva, drugi u okolini Novog Pazara i tokom prethodnih dvadesetak godina vršena su opširna istraživanja. Radi se o ranoj sorti šljive koja sazreva u drugoj dekadi jula, sedam do deset dana posle čačanske rane - ističe dr Lukić.

Foto: RINA

To je prvenstveno stona sorta, krupnog ploda mase od 80 do 90 grama, ljubičasto plave boje, okruglastog oblika. Sorta je poprilično tolerantna na virus šarke šljive, što je veoma značajno za naše proizvođače ali i voćare u čitavoj Evropi.

- Nova šljiva ima redovnu rodnost, a to je atipično za rane sorte. Rađa iz godine u godinu i bujnost stabla je manje izražena nego kod čačanske rane, što je unapredilo rodnost - naglašava Lukić.

Hibrid je nastao ukrštanjem sorti rut geršteter (nemačka) i kalifornijska plava (američka), ali nova sorta ima krupnije plodove i znatno bolje osobine od oba roditelja.

- Evropsko tržište sve više zahteva okruglasti oblik ploda što ova sorta pruža. Ne rađa u grozdovima već pojedinačno, pa nema preteranu osetljivost prema pojavi monilije -  objašnjava Lukić.

Da bi nova sorta zaživela, treba da se odgaje matična stabla i da prođe proces sertifikacije, odprilike dve do tri godine. 

Foto: RINA

Autori nove sorte su istraživači iz čačanskog Instituta, dr Dobrivoje Ogašanović (počivši), dr Svetlana Paunović i dr Rade Miletić (počivši). Oni su započeli hibridizaciju ove sorte pre nešto više od dve decenije.

Institut je do sada stvorio 17 priznatih sorti šljiva, od kojih se većina danas gaji u mnogim zemljama Evrope. To su čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, valjevka, jelica, valerija, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava, zlatka, nada, divna i petra.

(Telegraf Biznis)