Zbog čega Srbija sve više uvozi hleb: Ovo su glavni razlozi, tvrdi Unija pekara

Pekarstvo u Srbiji se, pored povećanog uvoza hleba i pekarskih proizvoda, suočava i sa 40 odsto više pekarskih radnji od optimalnog broja, ali i s nepostojanjem zakona o zanatstvu, odnosno zanatske komore, izjavio je predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.

- Povećanju uvoza smrznutog i polugotovog hleba i peciva u Srbiju doprinele su: distribucija u trgovinskom lancima, pre svega onim koji imaju svoju centralnu pekaru, i firme koje ovdašnje hotele i druge ugostiteljske objekte snabdevaju uglavnom smrznutim pecivom - kaže Pralica.

Teme za vas

Navodi da je ta praksa normalna u svetu, i da jedna domaća kompanija takođe ima asortiman zamrznutih artikala koje uglavnom izvozi.

Smatra da je jedan od glavnih problema u pekarstvu u Srbiji sve veći broj pekara koje usitnjavaju tržište, često ne posluju po propisu i ne prijavljuju radnike.

Foto: Pixabay.com

- Procena je da u Srbiji ima oko 7.000 maloprodajnih pekarskih radnji, ali tačan broj proizvođača se ne zna, jer nisu sve firme, odnosno preduzetnici registrovani na isti način. Ipak, i golim okom se može videti, naročito u Beogradu, da ima sve više pekara, procena je oko 40 odsto više od optimalnog u odnosu na broj stanovnika - ističe Pralica.

Dodatni problem je manjak prodavaca u pekarama i nedostatak kvalifikovanih majstora pekara.

Podsetio je da se dnevno u Srbiji proizvede 3,5 miliona vekni hleba, a godišnje se pojede nešto više od 100 kg po glavi stanovnika, što je čak tri puta više od evropskog proseka.

"Politika" je objavila da je Srbija 2019. više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda, tačnije, uvezeno je više od 6.000 tona "svežeg" hleba, peciva i tosta u vrednosti od 6,8 miliona evra. Samo godinu dana ranije, uvoz je vredeo 3,1 milion evra, a kako ovaj list saznaje, vekne su se uglavnom uvozile iz Rumunije, Nemačke, Bugarske, pa i Hrvatske, u kojoj je od ulaska u EU uvoz hleba znatno povećan.

(Telegraf Biznis/Beta)