Cveća izvezemo za četiri, a uvezemo za 11 milona evra, ipak buket poklanjamo samo kad je "važno"

Cveće uglavnom za posebne prilike/Foto: Privatna arhiva

Teme za vas

Sekretar Udruženja za poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović za Tanjug kaže da trgovinska razmena cveća na svetskom nivou prelazi 200 milijardi dolara sa stopom rasta i do 10 procenata, dok je naš rezultat u razmeni sa svetom 15 miliona evra i beleži rast.

- Srbija poslednjih godina beleži i rast površina pod cvećem, pretpostavka je da te površine prelaze i 500 hektara, a pored toga na oko 600 hektara postoji plantažno gajenje cveća - rekao je Bogunović.

U strukturi razmene sa svetom Srbija izveze za četiri miliona evra, a uveze za 11 miliona evra.

U srpskom izvozu više od 40 procenata je rezano cveća, slede ukrasno bilje, a izvozimo i sadni materijal. Najviše našeg cveća stigne u zemalja Evropske unije.

Najznačajni spoljnotrgovinski partner kod cveća za Srbiju je Holandija od koje najviše i uvozimo, a srpsko cveće stiže i u Poljsku, Nemačku, Sloveniju i Rusku federaciju.

- Najviše sadnog materijala uvozimo za lale, narcise, zumbule i orhideje, od rezanog cveća najviše uvozimo ruže pa orhideje, hrizanteme i ljiljane - kaže Bogunović i dodaje da najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.

Proizvođača cveća u Srbiji najviše je na prostoru zapadno od Beograda, na severu Vojvodine, a rasadničarske proizvodnje je najviše oko Kruševca i Trstenika.

Uoči 8. marta na pijaci cveća u Krnjači cveće prodaje i Ivan Ðorđević, čija firma "Rasadnik cveća Ðorđević" već tri decenije radi u selu Vučić kod Rače Kragujevačcke.

- Za 8. mart je specifična proizvodnja jer se radi samo neke vrste biljaka koje su lepe kao poklon i mogu da se čuvaju u sobi zato što je kratak rok - kaže on i dodaje da je ta proizvodnja vrlo zahtevna i rizična.

Od ponude izdvaja ciklame, primove, zumbule, papučice i navodi da je računica njegove porodice u proizvodnji cveća "da se ima za neki normalan život".

- Dosta se radi, dosta se ulaže, košta i grejanje, mora tokom cele godine da se posveti pažnja, a zarade za neki normalan život bude - rekao je on.

Na pitanje da li bi Srbija mogla više cveća da proizvodi, odgovara da proizvodnja prati tražnju, pa ako je veća ima i više proizvođača.

- Mada je u poslednje vreme broj proizvođača počeo da se smanjuje, nisu svi baš zadovoljni - kaže Ðorđević.

Portparol Gradskih pijaca Beograda Jelena Nikolić navodi da je uoči 8. marta uobičajeno bogata ponuda cveća na 30 pijaca u glavnom gradu i posebno ističe specijalizovanu pijacu cveća u Krnjači

- Zakupci se posebno pripreme za praznik jer je cveće najčešći poklon kojim se ženama iskazuje pažnja, poštovanje i ljubav, a tržni centar Krnjača je najveća pijaca cveća u Beogradu - kaže ona.

Dodaje da svaki cvet ima neku svoju simboliku, ne samo po broju nego i po vrsti cveta, a kakav će odabir biti zavisi od afiniteta osobe koja poklanja i afiniteta osobe kojoj je namenjen.

- Na pijacu cveća svraćaju građani ljubitelji pijačne kupovine ali i cvećari koji užurbano kupuju na veliko - a svi zbog povoljnijih cena - rekla je Nikolić.

Za subotu i nedelju Gradske pijace Beograd organizovale su po prvi put i poseban karavan poklona - zanatskih i prigodnih proizvoda i to na pijacama Palilula, Ðeram, Kalinić i u Bloku 44.

(Telegraf Biznis/Tanjug)