Isplati li se voćarstvo? Porodica u Srbiji može pristojno da živi od 2 ha borovnice ili 10 ha oraha

  • 10
Vranje Uzgajanje borovnica Foto: Lična arhiva

Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je povratnike iz inostranstva da ulažu u voćarstvo, a ministar i jedan od koordinatora tima Milan Krkobabić kaže da u voćarstvo vredi ulagati i da bi voleo da i danas, kao nekad, izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva koje sorte voća da gaje i poručuje im da šansa da investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.

- Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i - Srbija je izbegla finansijsku krizu - rekao je Krkobabić.

Kako je saopštio Krkobabićev kabinet, povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz zemlje i inostranstva, a najčešće je ono koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.

Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ministar Krkobabić i akademik Škorić ističu da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.

Kopredsednici tog tima ističu da, prema međunarodno priznatom iskustvu profesora Zorana Keserovića, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 3,5 do četiri hektara malina, od 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.

Velike šanse za finansijski uspeh postoje, kako smatraju, i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima. U saopštenju se navodi da se u strukturi izvoza poljprivrednih proizvoda Srbije malina, jabuka i višnja nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.

U poslednje tri-četiri godine u strukturi izvoza poljprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara.

Voćarstvo je, kako piše u saopštenju, kroz istoriju imalo vrlo važnu ulogu u razvoju ekonomije Srbije, da je u kriznim trenucima zahvaljjući izvozu voća više puta spasavana srpska ekonomija, a da je tako i danas.

Navodi se da je aktuelni projekat obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500“ sela pokazao da su voćari dobro organizovani, a povratnicima iz inostranstva preporučuje se da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, i Nacionalni tim za preporod sela Srbije gde će dobiti neophodne informacije.

Video: Poljoprivreda ne sme da se zaustavi: Zemlja se obrađuje uprkos vanrednom stanju i korona virusu

(Telegraf Biznis)

Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Grin

    23. april 2020 | 21:31

    To bi bilo lepo,al to kod nas ne moze da zaživi trenutno jer vladaju monopolisti i udruženi karteri hladnjacari u sprezi sa političarima, koji određuju cenu po njihovim kriterijumima kako im se prohte nema kod nas zdravog tržišta,niti će ga biti u skorije vreme,bogate se pojedinci a seljacima šta ostane,i ako ostane nešto,pogledajte šta su uradili malinarima samo, kako se igraju sa njim kad dodje otkup,a tako je i sa svim ostalim...

  • Vuja

    23. april 2020 | 21:27

    Ja stvarno ve verujem sta pisete,cuj 2h borovnice,3-4h maline da bi ziveo pristojno,pa to je bre investicija da ne poverujes koliko kosta da bi sve bilo kako treba,prvo zasad borovnice te kosta 3e jedna sadnica pa.vidi samo to plus protivgradna zastita,zemljiste da se lripremi i na kraju te ubiju sa otkupnom cenom i od cega da zivis,a platio si radnike,treba to sve obrati.maline isto tako jos veca kolicina.ja imam 20ari malina pa to posla koliko hoces od proleca do jula kad bude berba pa treba da si tu svaki dan svaki drugi i ako uberem jednu tonu malina i kad prodam sta da mi ostane,dok janpre toga ulozim u obradu toga itd nema nista.obajvite komentar

  • nikolas

    24. april 2020 | 00:06

    MA KO VISE MOZE VAMA DA VERUJE KAD STE OVAJ NAROD SAMO MUZLI !!!!!!

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>