• 16

Uvozimo paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir, a to bi mogla biti nova šansa

Stigla su brojna pitanja onih koji se interesuju za ulaganje u povrtarstvo

  • 16
luk

Foto: Pixabay

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučio je povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, jer se tako višestruko povećava šansa za uspešno poslovanje.

Povodom nedavno upućenog poziva povratnicima iz inostranstva da ostanu u zemlji, zasnuju novo ili obnove poljoprivredno gazdinstvo na imanju svojih predaka, a zatim osnuju novu ili se pridruže nekoj od postojećih zadruga, u Nacionalni tim za preporod sela Srbije stigla su brojna pitanja onih koji se interesuju za ulaganje u povrtarstvo, navodi se u saopštenju.

Kopredsednici tima ministar Milan Krkobabić, akademik Dragan Škorić, i stručnjak za povrtarstvo Žarko Ilino redovni profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ističu da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je, kako navode, ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.

Ministar Krkobabić posebno naglašava neophodnost udruživanja kako bi mali i srednji proizvođači mogli lakše i jeftinije da nabavljaju, a brže i skuplje prodaju svoje proizvode:

- Zadružnoj ekonomiji, zasnovanoj na principima solidarnosti i neutralnosti, nije prioritetni cilj uvećanje profita. Imperativ je puno zadovoljenje i boljitak svih učesnika - zadrugara, kooperanata i članova njihovih porodica, uz ostvarenje optimalne dobiti. Zadružni sistem je više od uobičajene ekonomije, daje prave odgovore na mnoge ekonomske izazove današnjice - ističe on.

Neviđeni procvat

Nacionalni tim za preporod sela Srbije ukazuje da u povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, što potvrđuje i podatak da u Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na oko 150.000 hektara.

Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Beleži se i suficit u spoljnotrgovinskom bilansu- prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra.

To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća i da je u tome šansa budućih povrtara, ističe se u saopštenju. Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, što pokazuju podaci da uvozimo paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

Takođe u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine biće organizovana poseta najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima će prirediti stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva.

Da su poljoprivredni proizvođači prepoznali značaj projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“, potvrđuje i to da je 2017. godine pre početka obnove zadrugarstva u Srbiji bilo oko 1.100 aktivnih zadruga, a u poslednje tri tri godine taj broj je povećan za 701 novoosnovanu zadrugu.

To je u istoriji zadrugarstva Srbije neviđeni procvat, navodi se u saopštenju i podseća da se za opširnije informacije zainteresovani građani mogu javiti zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i Nacionalnom timu za preporod sela Srbije.

Video: Poljoprivreda ne sme da se zaustavi: Zemlja se obrađuje uprkos vanrednom stanju i korona virusu

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Kole

    Ja da zivim na selu trudio bi se da imam svojih musterija pedesetak porodica,za njih proizvodio zdravu hranu ,donosio jednom nedeljno na kucnu adresu, obavestavao bi preko vibera napravio grupu i za domaca jaja,rakiju,krompir,kupus,spremanje zimnice,voce,suvo meso,projno brasno... uvek imao svoje musterije. Normalno ovo za poljoprivrednike sa par hektara zemlje.

  • BG

    Zasto uvozimo kada imamo svoje. Bolje platiti nasim poljoprivrednicima nego tudjini. Gde je tu logika,uvoziti a imamo nase koje je daleko kvalitetnije od uvoznog

  • Boby

    NE UVOZIMO..UVOZE ODABRANI😉

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke