Vredni srpski domaćin se hvata za glavu: "Izgubio sam najmanje 2.000 €, niko neće jagnjeće pečenje"

Foto: Telegraf.rs

Gazdinstvo Dragana Lukića (51) iz Salaša Noćajskog ima velike gubitke zbog poremećaja na tržištu stoke koji su kulminirali za vreme pandemije korona virusa. Vredni domaćin se hvata za glavu zbog otežanog plasmana i niske cene jaganjaca koje tržištu isporučuje sa svoje farme.

Za poslednjih deset godina, koliko se bavi dostovom jaganjaca nije sve uvek bilo lako, ali zbog virusa sa kojim se svi bore poslednjih mesec dana, pozitivnu računicu nikako ne uspeva da izvede.

- Ma kakvi,  izgubio sam najmanje 2 hiljade evra. Pre nekoliko dana sam jedva nekako uspeo preko veze da prodam 170 komada po 240 dinara po kilogramu. Pripremao sam turu za Uskrs, Prvi maj i Đurđevdan i nadao se dobroj zaradi, ali ništa od toga. U proseku su bili teški 35 kilograma, a u dotov sam ih stavio sa  20-25 i u nabavci plaćao  po 300 dinara za kilogram. Moje zarade nema nigde, a pojeli su 5 tona hrane, da ne računam svoj i rad ukućana  -  navodi Lukić.

Foto: Telegraf.rs

Veliki gubitak donekle će umanjiti turnus od 50 jaganjaca koje je ranije prodao klanici sa rokom plaćanja od mesec dana i  za koje će mu država isplatiti subvenciju. Ali, epidemija koronavirusa će u svakom slučaju naplatiti "danak" jer ove godine neće kao ranijih tržištu isporučiti oko 1000 grla, već mnogo manje.

- Sada sam mnogo oprezniji i na farmi imam svega oko 60 jaganjaca koje ću verujem prodati za Prvi maj i Đurđevdan. Možda ubacim u dotov i još malo, ali ne smem da reskiram. Život je skoro sasvim stao jer su zabranjena okupljanja pa više nema ni svadbi, proslava, čak je ograničeno koliko ljudi može i na sahrani da bude. Veliki broj jaganjaca sam za ove prilike prodavao pečene svečanim salama, ali pošto verovatno još dugo vremena masovna okupljanja neće biti dozvoljena, moram da smanjim broj tovljenika taman koliko traže klanice za potrebe supermarketa - dodaje Lukić.

Foto: Telegraf.rs

Fazani da "odmori dušu"

Kada ga, kao sada, pritisnu velike muke, Dragan sedne na motorče i odveze se u voćnjak za koji kaže da je njegov raj gde odmara dušu. Nadiše se opojnih mirisa ucvetalih džanarika, šljiva, krušaka i jabuka, a kada se vrati kući uživa u šepurenju i kreštanju paunova, ćurki, fazana i drugih sitnih o ukrasnih životinja koje gaji u svom prelepo uređenom dvorištu prepunom cveća.

Foto: Telegraf.rs

Dragan je, naime, najveći, najpoznatiji i najviše nagrađivani odgajivača paunova u Srbiji. Beli, crni, šareni i plavi lepotani sa raskošnim repovima prvo su mu bili velika ljubav, a poslednjih godina biznis kojim popunjava kućni budžet prodajom jaja i mladih životinja.

- Veliki broj ljudi voli ove egzotične ptice i stalno dolaze kupci iz celog regiona, a najviše sa Kosova. Kupuju ih da ukrase svoja dvorišta, etno sela ili parkove. Nije lako uzgajati paunove u našem podneblju. Ima rasa koje su neotporne, ali su zato veoma skupe, kao naprimer beli - kaže Dragan.

Foto: Telegraf.rs

Primetio je, veli, da se i kod životinja, kao i kod ljudi, zbog virusa sve "nekako pomerilo". Paunovi su kasnije počeli da se pare, a paunice da nose jaja.

Pohvalio nam se kako je jedini odgajivač fazana Eliot u Srbiji, koji je, kaže, najlepša ptica koju brojni kupci  žele kao ukras u svom domaćinstvu. Ovaj lepotan mu je na sajmu ukrasnih i sitnih životinja, održanom nedavno Sremskoj Mitrovici doneo šampionsku titulu, na koju je veoma ponosan.

(D.G.)