U susret sezoni: Počeli da traže radnike, da li biste brali borovnice za 4.000 dinara dnevno?

U ariljskom kraju branje malina počinje za oko mesec dana, mada je nevreme koje je zadesilo Srbiju 19. maja praktično urnisalo zasade, i to ne samo ovog voća. Početkom juna, sazrevaju i sve popularnije borovnice, za koje su berači uvek potrebni, posebno u julu.

Berački poslovi su popularni svake godine, iako nisu laki, jer od njih može lepo da se zaradi. Traju od početka maja do sredine oktobra, a mnogima je u poslednje vreme najprimamljivija berba borovnica, jer je dnevnica za njih duplo veća nego, na primer, za maline.

Vlasnici voćnjaka za branje malina, kupina, jabuka, breskvi godinama unazad nude dnevnicu koja varira od 1.800 do 2.300 dinara, dok su za berbu borovnica spremni da plate 3.000, pa čak i 4.000 dinara, u zavisnosti od obima plantaže i posla.

Ovo "kraljevsko voće" obično se bere u periodu od 6 do 8 nedelja, budući da postoje rane, srednjerane i pozne sorte. Sve više ljudi se "baca" na biznis s borovnicama, jer je isplativ. Stručnjaci kažu da su one za Srbiju "nove maline", što znači da bi mogle da dožive istu svetsku popularnost.

Glavna prednost je što plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline.

U Šumadiji i Vrnjačkoj Banji ima poznatih plantaža s borovnicama. Važno je napomenuti da se beru samo zreli plodovi, koji su plave boje.

Prilikom pakovanja, uklanjaju se lišće i crvenkasti plodovi, a dobar berač za osam sati rada može da nabere do 40 kg borovnice, odnosno da napuni od 60 do 80 kutija zapremine 0,5 l.

Zanimljivo je da su smrznuti plodovi istog kvaliteta kao sveži, međutim, tu se borovničari najčešće i "sapletu". Za industriju je potrebno uzgajati posebnu sortu. Inače, što je plod krupniji - to je bolja tržišna cena.

Prema rečima stručnjaka, šansa Srbije je u tome što ovu voćku imamo pre svih, a zapadne zemlje vape za količinama. Borovnice imaju dobar izvozni potencijal, jer je mi imamo u junu, kada nje realno nema.

Za našom borovnicom najviše postoji interesovanje u zapadnim zemljama Evrope, pre svega u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, ali je traže i Rusi.

Ono što je važno da znate, ako želite da uđete u posao s borovnicama, jeste da su ulaganja velika, i ne sme biti improvizacije, ako ne želite da vas stignu kasniji troškovi.

Ipak, kada je reč o ceni na svetskom tržištu, Srbija je u dobroj poziciji. Imamo malo nižu cenu nego Španci ili Poljaci, koji za organsku borovncu dobijaju 6-7 evra. Mi, s druge strane, imamo konvecionalni sistem sadnje.

(Telegraf Biznis)