Jagode spale na 1 evro! Šta se dešava sa cenom i da li se isplati ovaj biznis u Srbiji?

Foto: D.G.

U Mačvi i Pocerini u punom jeku je berba jagoda. Slatkim crvenim plodovima iz plastenika još u  aprilu su se sladili Moskovljani, a oko Đurđevdana, kada je  sazrela i jagoda na otvorenom, prvim sezonskim voćem iz ovih krajeva su preplavljene i  domaće pijace širom Srbije. 

Kako se sezona približava kraju, zbog povećane ponude jagode su jeftinije, ali su proizvođači zadovoljni zaradom jer je jagoda izuzetno dobro rodila. I kvalitet je, zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama nikad bolji, pa nema problema sa plasmanom.

Pogledajte ovu plantažu jagoda, da li biste ih brali?

Dragiša Martinović iz Bogatića obrađuje 17 hektara zemlje. Veliki je proizvođač mleka, mesa i povrća, a prve jagode je zasadio pre tri godine. Od tada je udvostručio površinu i zbog toga se ne kaje. Na 40 ari zasađenih najslađom sortom Clery  berba je počela u prvoj nedelji  maja i do sada su prodali više od 3 tone. Zbog dobrog roda, koji premašuje pola kilograma po sadnici, berba će potrajati bar još dve sedmice.

- Jagode donesu prvu zaradu u godini, koja je još slađa ako je dobra cena. Mi smo uspeli da sačuvamo sadnice od mraza kada su bile u cvetu, pa su sazrele nešto ranije nego kod ostalih i prve količine koje smo brali 4. maja prodavali smo po 280 i 300 dinara po kilogramu. Kako je ponuda na tržištu rasla,  cena je počela da pada i sada je oko jednog evra. Sve prodajemo na njivi kupcima koji neprestano zovu i nije problem prodati jagodu kada je kvalitetna  - kaže Dragiša.

Ističući da je proizvodnja jagoda visokoprofitabilna, dodaje kako uzgajivači nikad unapred ne znaju da li će se na kraju sezone osladiti  ili će ostati bez svega što su uložili. Za prvih dvadesetak ari, prema rečima Dragišine supruge Snežane, koja je više od svih ukućana posvećan plantaži jagoda, ulaganja su iznosila oko 100.000 dinara.

Foto: D.G.

- Najskuplje su sadnice koje moraju da budu kvalitetne. Sledeće godine već sami ostavimo živiće i to je jedna od prednosti jer za proširenje proizvodnje ne moraju da se kupuju nove sadnice. Zatim je potrebna folija na kojoj se jagode sade, creva za navodnjavanje, a ima i dosta fizičkog rada. Najvažnija je, međutim voda i  sistem kap po kap, bez kojeg nema dobrog prinosa - kaže Snežana.

Na plantaži Martinovića zrelih jagoda ima svakodnevno. Manje količine - za jelo, pripremu slatka, džema ili sirupa, prodaju na pijaci, a oko 300 - 350 kilograma svakog drugog-trećeg dana beru za tržište Beograda i Novog Sada.

Vredni domaćini se ne uzdaju u sezonske radnike, koje nije lako pronaći iako na sat mogu da zarade 300 dinara, već svaka jagoda "prođe" kroz ruke svih ukućana i rođaka i prijatelja koji priteknu u pomoć.

(D.G.)