Ova kultura je 7 puta isplativija od pšenice, a cena po hektaru prelazi 3.000 evra
U Hrvatskoj se do pre deset godina maltene nije znalo za špargle, a sada ih ima u izobilju
Isplativija je od kukuruza ili pšenice, ali i zahtevna kao kultura. Mnogo je posla u borbi sa korovom i parazitima, a ujedno je i "vitaminska bomba" koja se kod nas retko gaji.
Teme za vas
Sezonci se sada iz turizma bacaju na branje: Najveća motivacija im je dobro plaćena satnica
U susret sezoni: Počeli da traže radnike, da li biste brali borovnice za 4.000 dinara dnevno?
Špargla (ili šparoga) je, uz praziluk, crni i beli luk, blizak rod familiji ljiljana. Kako piše Poslovni dnevnik, do pre samo deset godina u Hrvatskoj se malo znalo o šparglama, kao povrću od kojeg se pripremaju najrazličitija ukusna jela po restoranima širom sveta.
O njoj se u najvećoj meri znalo kao o povrtarskoj kulturi, koja se na proleće bere u Nemačkoj, gde sezonski radnici odlaze kako bi zaradili nešto novca.
U međuvremenu je špargla postala raširena po celoj Hrvatskoj, a samo u Vukovarsko-sremskoj županiji prostire se na više od 120 hektara. U celoj Hrvatskoj, pod šparglom je do 200 hektara.
Gajenjem ovog povrća bavi se i Đuro Krznarić (70) iz Rokovaca, koji ih od 2012. godine sadi na 2,2 hektara. Kaže da je do tada sadio kukuruz i pšenicu, ali je vremenom shvatio da je špargla, kao kultura, znatno isplativija.
- Iskreno, na početku smo mislili da neće biti toliko posla oko nje, ali ubrzo smo videli kako je zahtevna borba s korovom i parazitima, održavanjem zemlje i njenom pripremom za sledeću godinu. Ako želite dobar prinos, kvalitetnu šparglu i zaradu, onda morate i da radite - kaže Krznarić.
U toku su poslednji ovogodišnji dani berbe špargli, koja počinje krajem marta ili početkom aprila. Ako je vreme toplo, a zemlja zagrejana, u samo jednom danu špargla poraste desetak centimetara.
Stabljika se bere istog dana, jer ako procveta - više nije za prodaju.
Ako su uslovi dobri i vreme "sluša", ima dana kada se na polje ide dva puta dnevno. Dobri rezultati i zarada doveli su do toga da neki prestanu da uzgajaju pšenicu i kukuruz, i da pređu na špargle. Ima i onih koji se nisu ni bavili poljoprivredom, a danas se bave upravo ovim povrćem.
U Hrvatskoj se najviše uzgaja "mary washington" vrsta špargle, koja je zelene boje. Domaći uzgajivači kažu kako je to zbog sunca i da tamošnje špargle samim tim imaju više vitamina.
Ispred udruženja "Vinkovačka šparoga" kažu da se po hektaru špargle može zaraditi do 25.000 kuna (oko 3.300 evra), a kada je odlična godina - cena može biti i veća.
Drugim rečima, ova kultura je 7-8 puta isplativija od pšenice.
Video: Malinari brinu za rod i radnu snagu: Nadaju se kompromisu oko cena
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Starac ponudio zamljište na korišćenje za 1 €, pa naišao na oštre komentare: "Plaća se godišnje ili mesečno?"
Marko je zbog života na selu ostao bez supruge, ali ne odustaje: "U gradu rade po 12 sati i žive kao zombiji"
Mile 30 godina gaji začin koji koriste mnogi Italijani: Kilogram 350 dinara, a ovo je uslov za uspeh
Hrvati vratili srpske kisele krastavčiće sa granice
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"Više nam se isplati da dolazimo ovde i jedemo, morala sam da slikam račun!" Beograđanka oduševljena malim cehom u ovoj srpskoj banji
Sutra počinje isplata još jedne pomoći države! Novac će primiti 7 grupa građana: Evo ko je na listi
Jelena prodaje kuću i imanje za 9.999 evra! Ljudi ne veruju da je ovako jeftino, slede i subvencije od države
656
Na pijaci u Beogradu je prodaju po ceni od 500 din za pola kilograma. Koliko ljudi će da ih kupi po toj ceni? Ako nemate gde da je sigurno izvezete nemojte ni počinjati sa gajenjem.
Podelite komentar
Švedo
Super 3-4 komada i omotati sa tankom slaninom. Staviti na roštilj. Ne da je dobro neko odlično za roštilj.
Podelite komentar
Teta Seka
Ja sam Vegeterijanka
Podelite komentar