Oko 80 procenata roda trešanja ostaje u Srbiji, evo čega se voćari najviše plaše

Foto: RINA

Ni trešnje nisu kao što su nekad bile. Pre dve decenije stabla su bila visoka pet, šest metara, a da ih oberu uspevali su samo najsposobniji. Međutim, danas u trešnjarima širom Srbije dominiraju stabla visine do dva metra, koja se mogu obrati sa zemlje. Voćar i dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, Tomo Milošević, kaže da je upravo to ključ uspeha za svakog ko želi da se bavi proizvodnjom ovog voća.

Teme za vas

- Nekad ste imali rogobatna, mnogo visoka stabla, sa kojih se brala samo jedna petina roda, a sve ostalo propadalo je na drveću, jer nije moglo da se priđe. Sada je to mnogo lakše i efikasnije, cilj je da stabla budu manja i da brzo stupaju u period  rodnosti - kaže Tomo za RINU.

Već danima unazad, berači sa gajbicom u rukama prionuli su na posao u trešnjarima širom Srbije. Oko 80 procenata ovogodišnjeg roda završiće na domaćem tržištu, a voćari se najviše plaše kiše koja  ne samo što usporava berbu već i oštećuje plodove.

- Trešnja je definitivno zvezda u usponu i voćka koja obećava. Cena od 180 dinara po kilogramu je zadovoljavajuća, ali plodovi moraju imati prečnik najmanje od 24 milimetra. Berba trešanja je spor proces, a berači koji beru do osam do deset kilograma na sat su odlični, ali ih je teško pronaći. Mi smo se ove godine oslonili na naše sopstvene porodične snage - izjavio je Tomo koji znanje koje podeli sa svojim studentima, primeni i u svom voćnjaku.

Prvi zasad Miloševići su posadili pre dvanaest godina, sada imaju posađeno 459 stabala. Njihov trešnjar jedan je od retkih u kom se nalazi petnaest sorti i trinaest različitih podloga za kalemljenje koje su stigle iz različitih delova Evrope.

- Podizanje zasada trešnje po hekatru košta oko 10.000 evra po hekataru , a sa sistemom za navodnjavanje i protivgradnom mrežom, cena se kreće i do 15.000 evra. Trud i ulaganja se isplate - poručio je Tomo Milošević.

(Telegraf.rs/RINA)