Slab rod pogurao cenu malina, ali nema profita. Ostajemo i bez kupina, ako cena ode ispod 120 RSD
Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije, Dobrivoje Radović, kaže da je akontna (početna) cena prve klase malina porasla ove godine na oko 210 dinara po kilogramu, jer je nevreme prepolovilo rod pa je smanjena ponuda, a prošle godine su kupovane za 150 do 170 dinara.
Teme za vas
Plavo zlato koje donosi novac, a nisu borovnice: Litar čistog soka košta 10 evra
Njive u zapadnoj Srbiji nisu samo za šljive i maline: Proizvođači pšenice trljaju ruke
- Statistika neće pokazati da je rod malina manji za 50 odsto, jer vlasnici hladnjača uvoze maline iz BiH i mešaju ih sa malinama iz Srbije i izvoze kao domaći proizvod - rekao je Radović.
Dodao je da, uprkos višoj ceni maline, proizvođači neće moći da ostvare zaradu jer su vremenske neprilike uništile deo roda, pa su prinosi slabi i jedva će "pokriti" troškove proizvodnje. Kako navodi, u svetu je ogromna potražnja malina i očekivanja su da izvoznici, nakon prodaje robe, doplate još 20 dinara po kg.
Radović ističe da sada, zbog deviznog priliva od izvoza, država treba još više da motiviše proizvođače malina da obnove proizvodnju. Podseća da su zbog niskih cena, posebno 2017. godine, mnogi zapustili malinjake i da je Srbija, koja je među liderima u svetu po proizvodnji i kvalitetu malina, izgubila počasno mesto jer je proizvodnja opala.
On je rekao i da Ministarstvo poljoprivrede i sada subvencioniše proizvodnju malina i kupina u kupovini zasada, mehanizacije, sistema za navodnjavanje i druge opreme.
Ove godine je, prema njegovim rečima, problematična cena kupina, jer se to voće već desetak dana isporučuje u hladnjače, a njihovi vlasnici još nisu saopštili po kojoj će ih ceni platiti.
- Apelujem na otkupljivače da prvu klasu kupina plate 120 dinara, a drugu 100 dinara, jer će se ta proizvodnja u suprotnom potpuno ugasiti iako otkupljivači imaju dobru zaradu - rekao je Radović.
Dodao je da je otkup malina po bagatelnim cenama poslednjih pet do šest godina, za oko 40 dinara po kilogramu, doprineo da se površina pod zasadima od oko 6.000 hektara smanji na oko 1.600-2.000 hektara.
- Troškovi proizvodnje kupina su oko 60 dinara po kilogramu i ako nam ponude oko 50 dinara, jasno je zašto se uništavaju plantaže sa tim voćem - kaže Goran Stančić, proizvođač kupina iz sela Miloševo, kod Negotina.
Video: U prestonici srpske kajsije nema šta da se bere, martovski mraz desetkovao rod: Loš godina za voćare
(Telegraf Biznis/Beta)
Povezane vesti
Kožara, lubeničarka i karamanka rastu na njihovom imanju: Kačarevići od 1926. godine uzgajaju voće
"Kažu, skupo" Tamara koja uzgaja kupus rešila da odgovori svima koji se žale na cene
Dragan iz Ribnice svoj rod poklanja komšijama: U njegovoj bašti uspevaju sorte voća iz dalekih krajeva
Kilogram vrganja na pijaci skoro 2.400 dinara: Komšije se vraćaju praznih ruku kući, cene dostigle maksimum
Video: Srbija sutra dobija 30 novih kilometara autoputa od Koševa do Vrnjačke Banje
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ovo su uslovi za mlade za kredit za stan! Vučić otkrio detalje: I studenti i nezaposleni mogu do nekretnine
Povlači se poznati lek s tržišta: Nema koristi za lečenje, pacijenti hitno da se jave svom lekaru
Detaljna računica stambenog kredita za mlade za stan od 75.000 evra i 100.0000: Uslovi, kamatna stopa i rok otplate
Lingur
Ne nasedamo vise. Da obnovino malinjake pa da nam opet placaju 80 din po kg. Neka hvala.
Podelite komentar
Branko
Kukaju svake godine se okupirali Čačak koliko kupuju stanove ,po više komada na jednu porodicu!
Podelite komentar
Johan
Nasi otkupljivaci kad ima robe nece da plate cenu a kad nema oni bi otimali jedni od drugi a seljak jafni mora da je proda kad je nabro ili da baci a nekad je bolje i tako nego tati je za malae pare
Podelite komentar