"Sve je nestalo": Katastrofa za drugu najveću ekonomiju, pirinač poplavljen, strah od cena i gladi

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

U ovo doba godine, riža koja raste na porodičnoj farmi Bao Ventaoa trebalo je da bude spremna za berbu. Umesto toga, obilne poplave zahvatile su ogromne površine južne Kine, uključujući više od 36 hektara pirinačnih polja na kojima rade 19-godišnji Bao i njegov otac, u selu blizu jezera Poiang.

- Usevi su u potpunosti propali - rekao je Bao, dodajući da je njegova porodica već izgubila oko 200.000 juana (28.000 dolara). - Pirinač je bio skoro zreo i spreman za žetvu pre poplave. Ali sada je sve nestalo -

Bujica je poplavila obale jezera Poiang, uništavajući hiljade hektara obradive površine u "zemlji ribe i riže".

Za poljoprivrednike poput Baoa i njegovog oca, šteta je bila pogubna. Kiša je ne samo uništila useve koje su nameravali da sakupe, već je razmera poplava onemogućila bilo šta da se spasi od ove godine.

- Zemlja je još uvek pod vodom - rekao je Bao. "To znači da nećemo imati žetvu tokom cele godine."

Poplava koja je prekrila farmu Baoa i 13 miliona hektara obradivog zemljišta - veličine Velike Virdžinije, to je nešto najgore što su doživeli.

Kinesko Ministarstvo za vanredne situacije računa direktne ekonomske troškove katastrofe. Oko 55 miliona ljudi, uključujući poljoprivrednike poput Baoa, uništeno je.

Katastrofa je loša vest za drugu najveću svetsku ekonomiju, koja je već u krhkom stanju zbog pandemije koronavirusa.

Peking je do sada uspeo da osigura zalihe hrane uvozom ogromnih količina proizvoda iz drugih zemalja i oslobađanjem desetina miliona tona iz strateških rezervi.

Napeti odnosi između Kine i većeg dela zapadnog sveta i pandemije koronavirusa mogu u budućnosti otežati uvoz hrane. Poplave u Kini bi, u međuvremenu, mogle uskoro da se pogoršaju: obilne kiše očekuju se tokom većeg dela ovog meseca, a kineski zvaničnici su upozorili da bi poplava mogle preći dalje na sever, preteći žetvi pšenice i kukuruza u zemlji.

- Poplava je već jedna od najgorih od 1998. godine, a mogla bi se pogoršati u narednim nedeljama -, naveli su analitičari iz Nomure.

Kako održati cene?

Foto: Pixabay.com

Kineski odgovor na to je da još neko vreme održava cenu pirinča stabilnom.

Peking je na krizu reagovao pokušajima stabilizacije cena hrane i jačanja ponude - uključujući i dodavanje u strateške rezerve hrane. Desetine miliona tona pirinča, kukuruza i soje pušteno je na tržište poslednjih mesec.

Do sada su ove godine agencije izbacile više od 60 miliona tona pirinča, oko 50 miliona tona kukuruza i preko 760.000 tona soje, što je već nadmašilo količine objavljene tokom čitave 2019. godine.

Zahvaljujući oslobađanju tih rezervi, cene pirinča su ostale stabilne. Prošle nedelje prosečna cena tone pirinča u celoj zemlji iznosila je 4.036 juana (580 dolara) po toni, otprilike koliko je bila pre mesec dana, pokazuju podaci SCI. Kina takođe povećava uvoz - naročito iz Sjedinjenih Država.

Analitičari su predložili nekoliko mogućnosti za Kinu da poveća proizvodnju hrane, uključujući oslobađanje ograničenja na proizvodnju genetski modifikovanih kultura. Ali oni su takođe priznali da će zemlja, barem na kratak rok, možda morati da uvozi i pored tenzija sa Vašingtonom.

Što se tiče poljoprivrednika poput Baoa, Kina je izdvojila nešto novca za pomoć u poplavama. Sredinom jula, oko 1,8 milijardi juana (258 miliona dolara) izdvojeno je za pomoć u preseljenju ljudi pogođenih poplavama i obnovi porušenih kuća. Lokalna uprava u provinciji Jiangki, u kojoj živi Bao, takođe je izdvojila 280 miliona juana (40 miliona dolara) za sanaciju od poplava. Ali to je veoma malo u poređenju sa ekonomskom štetom vrednom 21 milijardu dolara koju je poplava već nanela.

"Da, vlada ima subvencije, ali zaista ne može puno da nam pomogne", rekao je Bao. Njegov otac je već otišao od kuće da traži druge poslove sada kada nema nade za još jednu sezonu useva ove godine.

(Telegraf Biznis)