• 2

Napuštene parcele država daje za 0 dinara. Kako da to pretvorite u isplativ biznis?

, Telegraf Biznis

U voćarstvu rod najbrže donosi jagodičasto voće

  • 2
voće, voćnjak

Foto: Pixabay

U 13 lokalnih samouprava u Srbiji identifikovano je 546 napuštenih parcela poljoprivrednog zemljišta ukupne površine 948 hektara.

To je podrazumevalo terensku proveru 1.398 parcela u državnom vlasništvu površine od oko 2.200 hektara. Na terenu su sačinjavani foto i video zapisi i upotrebljavan je dron da bismo dobili što bolji pregled stanja.

- Zadatak terenske kontrole nije bio samo da se utvrdi da li se zemljište koristi ili ne, već ako se utrvrdi da se ne koristi, koji su društveni, ekonomski , demografski i geografski razlozi, i da se nađu najbolji modaliteti da se državno zemljište stavi u funkciju - naveo je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić za Tanjug.

Objasnio je da ukoliko nije racionalo da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju iz bilo kojih razloga (veliki nagibi, velika usitenjenost parcela, nepravilan oblik, močvarno zemljište), kroz projekat se utvrđivao i način kako da se ono stavi u neku korisnu funkciju kao što je pošumljavanje i slično.

- Svi podaci o tim parcelama će narednih dana biti na Geoportalu Uprave, a posebno će biti obeležene parcele koje su napuštene i biće ponuđene poljoprivredncima, ukoliko su ispunjeni ostali zakonski uslovi po privilegovanim uslovima, po početnoj ceni od nula dinara - najavio je direktor Uprave za zemljište.

Agroekonomista Milan Prostran objašnjava ze Telegraf Biznis da država ima oko 800.000 hektara zemljišta u svom vlasništvu, ali da se čeka popis 2022. godine da bi se tačno znalo gde se šta nalazi, šta se o toga može korsititi kao obradivo zemljište, šta su utrina i pašnjaci, a šta bi trebalo tek privesti kulturi.

Uz njegovu pomoć napravili smo vodič za sve koji su zainteresovani za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, a koji bi se možda odlučili da uzmu u zakup neke od ovih parcela, kada budu zvanično ponuđene.

- Ono što je za početak bitno naglasiti je da u voćarstvu rod najbrže donosi jagodičasto voće, u povrtarstvu plasteničko gajenje, dok za sve ostalo treba sačekati tri, četiri godine na prvi rod - objašnjava Prostran.

Kupina, malina, jabuka

Malina uspeva u Valjevu, Ivanjici...Foto: Pixabay

Valjevo, Osečina, Ub

Ako su u pitanju manje površine, trebalo bi ići na intenzivne poljoprivredne kulture u voćarstvu. To su malina i ostale jagodičaste vrste voća. Ukoliko su u pitanju veće parcele, tu je, naravno, šljiva, naš nacionalni proizvod, a može i jabuka.

Valjevski kraj pogodan je i za gajenje lekovitog i aromatičnog bilja. Kamilica, nana, žalfija, beli slez, ali i bosiljak, vranilovka, valerijana i lincura, samo je deo lekovitog bilja pogodnog za gajenje na ovim nadmorskim visinama, a prednost je i to što nisu preterano zahtevne.

Orah

Kolubarski okrug dobar za orah, Pixabay

Lajkovac, Mionica, Ljig

U ovim krajevima proizvodi se paradajz, kupus, paprika, ali i krmno bilje. U ovom kraju uspeva i orah koji prvu zaradu donosi pet godina nakon sadnje, a kako tržiđte nije zasićeno, proda se sve što je proizvedeno. Poseban akcenat u ovom delu zemlje stavljen je na gajenje ovaca.

Niš

U Nišu uspevaju kruška, jabuka, višnja i borovnica, mada ovaj kraj je kao stvoren za gajenje povrća pod plastenicima.

- U istočnom i južnom delu zemlje uspeva lekovito bilje koje je dobro i atraktivno gajiti na malim površinama - objašnjava Prostran.

foto Pixabay

Lekovito bilje, foto Pixabay

S obzirom da su u ovim krajevima najzastupljenija mala gazdinstva, lekovito bilje moglo bi da se gaji i da donese dodatnu zaradu domaćinima, jer ne zahteva dodatnu radnu snagu ni mehanizaciju.

Vršac

Vršac je tradicionalno vinogradarski kraj, ali je zanimljiv jer u njemu uspeva i ostalo voće, ali i klasične ratarske strukture poput kukuruza i pšenice.

- Problem sa vinogradarstvom je to što je sam proces pravljenja vinograda izuzetno dug i skup, pa ne može svako sebi da ga priušti - kaže Prostran.

Grožđe bi ove godine trebalo dobro da rodi

Foto: Tanjug/Dušan Aničić

Irig

Fruška gora je voćarsko vinogradarski kraj i od toga ne bi trebalo odstupati, smatra Prostran. Na Fruškoj gori ima dosta zasada sa jabukom.

- Bilo bi dobro kada bi neko podigao zasade kruške, jer je kruška deficitarna i u svetu i kkod nas i zaslužuje posebnu pažnju. Kada joj dođe vreme, na tržištu se pojave jedna, dve sorte samo - kaže Prostran.

Gornji Milanovac, Čačak

Dunja i šljiva su aduti ovog kraja, ali ne samo kao osnovni proizvod, već i kao sirovina za pravljenje rakije i za sušenje.

Šljiva kajsija

Šljiva, Foto: TopPress

- Suva šljiva je dobar proizvod, još ako se izdejstvuje da bude organska, cena joj drastično skače i postaje jako isplativa - kaže Prostran.

Lučani, Ivanjica

Taj kraj Srbije je bogom dan za krompir. Ali, u ovom delu zemlje uspeva i voćarstvo, a pogodno je i zagajenje spelte i heljde, ratarskih kultura koje sudanas vrlo tražene.

- U višim planinskim krajevima trebalo bi ići i na proizvodnju žitarica poput ovasa i raža. One mogu da podnesu više nadmorske visine, a to je danas tražena roba. Ranije se ovas koristio za konje, a danas je jako bitan u prehrambenoj industriji - objašnjava Prostran.

Moraju se poznavati agronoske struke, karakteristike zemljišta, potrebe naših ljudi, potrebe tržišta. Oni moraju da prate klimu, cene repromaterijala, cene robe na berzama, to je sve vezano za IT. Moraju da se zasuču rukavi, radna snaga je osnov.

Organsku poljoprivredu bez radne snage nemate, a radne snage je sve manje.

Poljoprivreda u najvecim krizama spasava naciju od ponizenja i propasti, sto se pokazalo i tokom pandemije.

Video: Oborio Ginisov rekord: Ovaj prsten na sebi ima preko 12 000 dijamanata a teži čak 165 grama

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Majkl Džondar

    Sve se bojim da će običan narod to da uzme.

  • Gordana

    Sve ce to dati arapima i kinezima, po starom obicaju!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke