Sokovi od žitarica novi hit na tržištu: Prodaju se u ampulama, a 400 mililitara košta i 3.000 dinara

Foto: Shutterstock

Hladno ceđeni sokovi od pšenične trave, spelte, ječma, ili drugih žitarica, pa čak i začinskog bilja, sve su popularniji u Srbiji. Iako se konzumiraju u malim količnama, ovi proizvodi prilično su skupi, pa pakovanje koje ukupno sadrži oko 400 grama košta oko 3.000 dinara.

Teme za vas

Pakovan u bočice li kapsule od 20 ili 30 mililitara, ili u kupovne kese za led sa odeljcima u koje staje po desetak mililitara proizvoda, ovaj sok polako nalazi svoje kupce. Ulaganja nisu velika, potreban je prostor za gajenje klica i mašina za hladno ceđenje.

Jelena Marković i njen suprug bave proizvodnjom ovog soka protekle tri godine. U početku su i oni bili samo korisnici, jer su ovi žitni sokovi poznati zbog svojih blagodeti po organizam. Zeleni sok od žita sadrži 90 različitih minerala i mikroelemenata.

Ovi sokovi nisu lekovi, ali su dobri za jačanje imuniteta, popravljnje krvne slike, oživljavanje organizma, regenerisanje rada i funkcije ćelija, a dobri su i za detoksikaciju.

- Suprug je počeo da koristi ove sokove nakon nekih zdravstvenih problema koje je imao, a ubrzo je ujutro počela da ih pije cela naša porodica. U jednom trenutku smo shvatili da ga toliko trošimo da bismo mogli da pokušamo da ga pravimo – priča ona.

Pšenica se see mlada, pre nego što se pojavi zrno, Foto: Tanjug/Dušan Aničić

U početku su hteli da ga prave samo za sebe, ali su uskoro shvatili da za ovaj sok postoji tržište, ne veliko, ali odano.

- Hladno ceđeni sok od pšenične trave, ili spelte dobija se iz mladih izdanaka. Trava ne sme da bude starija od dve nedelje, a idealno je da se cedi od desetog do dvanaestog dana, kada listovi porastu oko 15 centimetara. Čim se iscedi, sok se naglo zamrzava kako bi se sačuvali svi hranjivi sastojci – objašnjava ona.

Kako se sok kupuje mahom u zamrznutom stanju, potrebno je što pre ga vratiti na led ukoliko se uzimaju veće količine koje neće odmah biti popijene. Zato mnogi proizvođači organizuju sopstvene dostave soka do kupaca.

- Pojedinačna flašica se otapa svako jutro, polako, na sobnoj temperaturi, ili u mlakoj vodi i pije se na prazan stomak, odmah ujutro posle buđenja. Idealno je da se sok ne razblažuje, a ako se rаzblažuje onda se to čini sa vodom koja nema hlor. Takođe, sok ne sme da se meša metalnom kašičicom, već plastičnom – kaže ona.

Tečnost koja nije popijena nakon pola sata gubi mnogo od svoje vrednosti i više je ne vredi piti.

Foto: Unsplash

A ukus? Ukus soka od spelte, kažu, podseća na na mešavinu mladog graška ili kukuruza šećerca, uz naravno, ukus trave. Dok pšenica nema jak ukus, sok od ječma je prilično gorak.

Pored ova tri, kod nas mogu da se nađu i sokovi od raži i ovsa, ali znatno ređe.

Zanimljivo je da, ako je proces gajenja, branja i ceđenja odrađen kako treba, sok od pšenice, za razliku od same pšenice, ne sadrži gluten, pa mogu da ga koriste i oni koji su netolerantni na njega.

Ako se ubere samo trava, bez ijednog zrna koje sadrži gluten, sok će biti bez njega. Zato je važno znai potrefiti pravi trenutak, trenutak kada se biljka razvila dovoljno da ima sve hranjive materije, a da se još u njoj nije formirao gluten.

Osim kao sok, ove trave mogu da se nađu i u obliku praha. Za sada se prodaju u radnjama zdrave hrane ili u apotekama, ali najveći broj prodavaca ima sajtove i stranice na društvenim mrežama putem kojih prodaje svoje proizvode direktno kupcima.

Kao i za svaki proizvod koji nađe kupce, i za ovaj su se na tržištu pojavili falsifikati, sokovi koji nisu napravljeni od mladih trava i koji su razblaženi da bi se dobila veća količina, pa je važno biti oprezan prilikom kupovine.

(Telegraf Biznis)