Uprkos lažnjacima, med je naš adut: Srbija izvezla skoro 50 odsto više, broj košnica raste
Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti
Srbija je prošle godine izvezla 2.701 tonu meda u vrednosti od 13.096.000 evra, što je za 46 odsto više nego 2019. godine. Med se najviše izvozio u Italiju, Norvešku i Nemačku.
Uvoz meda, za razliku od prethodnih godina raste, pa je u Srbiju prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i sa Novog Zelanda.
Teme za vas
Lažni med u Srbiji stigao do dece: Falsifikovao ime firme pa prodao vrtiću sumnjive tegle
Da li Srbiji, zemlji maline, preti nestašica ovog voća? Zašto je crveno zlato u problemu?
"Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji. Indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu, od velikog su značaja za povećanje prinosa, i uopšte za ekosistem. Tehnologija u pčelarstvu i dalje napreduje u Srbiji, što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, ali i po izvozu meda na platežna tržišta", kažu iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.
Prema Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. za sve pčelare određeni su podsticaji u iznosu od 800 dinara po košnici. Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti.
Od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS, 2003. počinje rast izvoza meda u zemlje EU, a pčelarstvo i proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda postaju sve interesantnije privredne delatnosti.
Prema podacima Uprave za veterinu, do sada je registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji. Osnivanjem i registracijom objekata za izvoz meda u zemlje EU (do sad je registrovano sedam objekata), stekli su se uslovi za veću proizvodnju i izvoz meda.
U 2019. godini, prema podacima RZS, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više u odnosu na 2018. Procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje rasti.
Inače, Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda uputila je ranije dve inicijative Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Prva se odnosi na izradu Strategije razvoja pčelarstva i formiranje Instituta za pčelarstvo. Druga na izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu, što bi omogućilo legalnu trgovinu i izvoz ovog značajnog proizvoda koji je izuzetno skup na stranim tržištima.
Pčelari bi na taj način mogli da prebrode kišne godine koje nisu povoljne za sakupljanje meda.
Video: Zmajevi pilići su najčudniji i među najskupljim na svetu
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Dragan iz Ribnice svoj rod poklanja komšijama: U njegovoj bašti uspevaju sorte voća iz dalekih krajeva
Pčelarstvo iza rešetaka: Zatvorski med odnosi nagrade za kvalitet, zatvorenici imaju nov smisao
Otvoreni pozivi kompanijama za učešće na tri sajma iz prehrambenog sektora: Prijave traju do ovog datuma
Bukti afrička kuga u selu koji je najveći proizvođač svinjskog mesa u Srbiji, prijavljeno još jedno žarište
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Bankrotirao poznati lanac nameštaja, nekada omiljen među Srbima
Sahranjen Miodrag Kostić: Ugledni privrednik počivaće u Aleji zaslužnih građana
Poznato vreme i mesto sahrane Miodraga Kostića: Ugledni privrednik počivaće u Aleji zaslužnih građana
