Telegraf u najvećoj fabrici ružinog ulja za koje se otimaju proizvođači parfema: Litar do 7.200 evra

Nekada davno, pre nekoliko vekova (nije poznato tačno kada, mada se nagađa, što celoj priči daje dodatnu mističnost), iz daleke Sirije donet je u Bugarsku jedan poseban cvet - ruža damascena, poznata kao kraljica cvetova. Za kilogram ulja od ove ruže, nekoliko vekova kasnije (danas) na svetskom tržištu tražiće se 5.500 evra. Mada, valja napomenuti da je rekordna cena zabeležena 2013. godine, kada je iznosila 7.200 evra.

Kako jednoj kraljici i dolikuje, nekada davno za nju je između Stare planine i Sredne gore izgrađeno kraljevstvo, najmirišljavije na celom svetu, i dato mu je ime "Dolina ruža". Ako biste krajem maja i početkom juna prošli ovuda, naišli biste na jedinstven događaj - branje ruža.

Mi smo na to, nažalost, zakasnili cela dva meseca, ali sve ostalo u vezi sa ovom ružom nadomestilo nam je taj propust.

Kako biste mogli da zamislite "Dolinu ruža" kroz koju smo se vozili kilometrima, reći ću vam da sve vreme prolazite kroz zasade ruža koji su toliko veliki da vam se čini da im nema kraja. I taman kad pomislite da ste odredili kraj, do tamo one ivice Stare planine, shvatite da je ta ivica najmanje 50 kilometara udaljena od vas. Veruje se da je ovo najveći ružičnjak na svetu. Govorimo o hiljadama hektara, smeštenih u okolini drevnog grada Kazanlika.

U okolini ovog grada, koji je od Sofije udaljen 100 kilometara, nalaze se u svetu najvrednije i najbolje očuvane podzemne grobnice iz vremena kada su ovim prostorima, pre dolaska Slovena i Tatara, vladali starosedeoci, Tračani.

Poslovno gledajući, cilj našeg putovanja bio je poseta fabrici za proizvodnju ulja od ruže damascena i "Kompleksu Damascena", jer se ovo ulje proizvodi još samo u Turskoj i u Maroku, ali u obe zemlje u izuzetno malim količinama. Koliko malim? Pa, reći ću vam da je Bugarska najveći svetski proizvođač ružinog ulja. U procentima, to je 85 odsto, a ostalih 15 odsto dele Turska i Maroko.

Kao što sam rekla, samo kilogram ovog ulja košta 5.500 evra, a za njega je potrebno oko 4.000 kilograma latica.

Kako nastaje ovako skupo ulje?

Dok smo prilazili fabrici, očekivala sam dugo predavanje o samoj proizvodnji ulja. Međutim, ubrzo sam shvatila da se veći deo posla, zapravo, obavlja u samoj Dolini, a da je u fabrici sve posle lako.

- Dva su razloga za ovako veliki uspeh, i to baš u Bugarskoj: prvi je što je Dolina ruža smeštena ispod venca Balkanskih planina, koje pružaju zaštitu od nepovoljnih vetrova, a razgranata mreža rečica i potoka snabdeva je vodom. Prednost čine i velike količine kiše tokom prolećnih meseci. Zime su uglavnom blage. Drugi razlog, možda i bliži nama Srbima je da su Bugari za destilaciju ruže upotrebili istu tehnologiju kao i za proizvodnju rakije od šljive (šljivovicu) - objasnili su nam u fabrici.

Dakle, ukratko, priroda oblikuje ružu, a ulje potom nastaje destilacijom.

- Tradicionalni kazan se nekad sastojao od dva dela: samog kazana sa dve drške i poklopca. Kazan je bio u obliku levka, kako bi se pospešilo isparavanje tečnosti. Zahvaljujući svom iskustvu, bugarski proizvođači su razvili proces duple destilacije, kojim se povećava količina ekstrahovane tečnosti - objašnjavaju nam domaćini, koji naglašavaju da u "Dolini ruža" latice, po pravilu, beru samo žene i to uvek rano ujutro, kada se latice otvaraju. Latice se potom prenose do fabrike gde se pravi čuveno ružino ulje, a ova sirovina se potom dodaje najčuvenijim svetskim parfemima i kozmetici.

Sa bugarskih polja se godišnje dobije 600 litara ulja, koje proizvođači parfema plaćaju, ponoviću još jednom, oko 5.500 evra za litar, ili, ekstremno - 7.200 evra. Ne čudi što je ova ruža jedan od nacionalnih simbola Bugarske.

S obzirom na ovako veliku vrednost, ružino ulje se čuva u posebnoj "banci", u trezoru, u Sofiji. Skupocena tečnost se transportuje u posebnim mesinganim posudama, uvijenim u platno. Otvor se zatvara pečatnim voskom; pečat je napravljen 1934. godine i samo je jedan takav, a čuva se u posebnom trezoru. Ovo se sve sprovodi kako ne bi došlo do falsifikovanja.

Bugari su gajenje ruža podigli na nivo prave umetnosti, stvorivši i svetski priznat način sađenja, nazvan "kesme", koji omogućava najbolje prinose i najveći sadržaj ulja u laticama.

Umetnost poslovanja

I to nije sve. Kada posle prolaska kroz "Dolinu ruža" stignete do fabrike, u kojoj se dešava drugi deo magije, shvatite da ne ulazite u klasičan krug fabrike, već u kompleks koji je i jedna vrsta muzeja. Na ulazu vas dočekuje kraljica ruža Regina, koja sedi u stolici, i u ruci drži, naravno, ružu, a potom prolazite krot prelepo uređen park sa potocima u kojima plivaju crni i beli labudovi. Tu je i zgrada na kojoj je, od poda do plafona, iscrtan ceo proces proizvodnje ulja.

Može li bajkovitije od toga? Ovde može.

Amfiteatar od ruža, mesto za Instagram fotke

Na kraju obilaska dolazite do jedinstvenog amfiteatra ruža u kom se, kako su nam rekli, odvijaju koncerti, ali u koje ljudi dolaze i samo da bi sedeli među ružama i uživali u njihovim bojama i mirisu. Da li treba da napominjem koliko ceo kompleks miriše? Verujem da ste to i sami prepostavili.

Biću, potpuno iskrena, u ovom delu smo se i najduže zadržali jer, em što izgleda neverovatno - odličan je i za fotografisanje.

Iznad amfiteatra, u muzejskom deku, iscrtan je tračanski simbol IVI, koji označava nadmoć, ili drevnu moć. Slučajno ili ne? Ne bih rekla, ako uzmemo u obzir držanje u šaci onih 85 odsto svetskog tržišta.

Zanimljiv dodatak jelima

Naravno da nismo mogli da odemo iz kompleksa, a da ne ručamo u restoranu, u kom se u apsolutno svako jelo dodaje ruža. Šef kuhinje nam je objasnio da se ruža damascena koristi kao aromatični sastojak ili začin.

Ružinom vodom često se prskaju jela od mesa, dok se ruža u prahu dodaje umacima. Piletina s ružom jedno je od popularnijih jelo. Celi cvetovi, ili latice, takođe se koriste u biljnom čaju. Međutim, najpopularnija upotreba je u poslasticama poput sladoleda, džema, pudinga od riže, jogurta. Limunada i bilo koji ceđeni sokovi nezamislivi su ovde bez ruže. Liker i rakija od ruže su posebna priča, a mi smo još probali slatko, med i ratluk od damascene.

A kad smo kod slatkog, dodaću i da je ruža damascena vekovima simbol lepote i ljubavi.

Sve ovo može se i kupiti u samom kompleksu, ili probati u restoranu, a što se cena tiče - vrlo su pristupačne. Ručak po osobi, u proseku košta oko 10 evra. Nešto su skuplji suveniri koje ćete poneti, pa tako ratluk od 170 grama 3 evra, med u teglici od 150 grama košta 3,50 evra, set od četiri mala sapuna u obliku ruže je 4,50 evra, litar ružine vode je 5,50 evra. Kreme i parfemi su znatno skuplji.

Široka primena u medicini

Mnogobrojna su lekovita svojstva ružinog ulja: ono poboljšava rad endokrinih žlezda, uklanja sklerotične promene, obnavlja i podmlađuje ćelije, normalizuje rad gastrointestinalnog trakta, isceljuje oštećene sluznice, uklanja spazme krvnih sudova mozga. Jača srčani mišić i jetru, bori se sa disbakteriozom, ublažava nesanicu, depresiju, anksioznost, moćan je afrodizijak, reguliše nepravilne menstruacije, jača desni i koren dlake.

U hemijskom pogledu, u laticama ruža nalazimo vitamin C, karotin, vitamine iz grupe B, vitamin K, značajan u hematopoezi. Pored toga, u laticama ima i kalcijuma (povećava otpornost prema infekcijama), kalijuma (neophodan za normalan rad srčanog aparata), bakra (učestvuje u procesima hematopoeze), joda (blagotvorno deluje na rad štitne žlezde), mnogo gvožđa (neophodan za stvaranje hemoglobina), magnezijuma (odličan dilatator krvnih sudova) i spazmolitika, kao i selena (važan antioksidans, aktivno se bori protiv slobodnih radikala i procesa starenja ćelija).

Verovanja 

Veruje se da su vojnici Aleksandra Makedonskog na povratku iz mnogobrojnih pohoda po Aziji doneli ovu ružu u ove krajeve, u kojima su tada živeli Tračani.--

Ruža damascena u Iranu važi za svetu, čak je smatraju ružom proroka Muhameda.

(Telegraf Biznis)