• 13

Nikola nije gledao u nebo: U sušnoj godini imao rekordan prinos kukuruza zahvaljujući jednoj caki

, Telegraf Biznis

Obavljeno je ukupno šest ciklusa navodnjavanja, svaki u trajanju po 30 sati.

  • 13
Nikola Martinović iz Bogatića, ratarstvo, kap ko kap, kukuruz

Foto: Dragan Grujić

Ratari su očajni zbog slabog roda kukuruza koji je zbog dugotrajne suše izgoreo na njivama, pa su ove jeseni u debelom minusu. Takvih briga nema Nikola Martinović iz Bogatića. Ovaj mladi čovek, koji je zaposlen i istovremeno obrađuje dedovinu, postigao je rekord u sušnoj godini zahvaljujući navodnjavanju.

Na njivi površine 3,5 hektara proletos je postavio sistem "kap po kap", pa kukuruz nikada nije bio žedan, već su biljke uvek imale dovoljno vlage tokom vegetacije. Rezultat se pokazao pre par dana kada je kombajn ušao u kukuruzno polje.

Kao da nije bilo tromesečne suše i tropskih temperatura, Nikolin kukuruz je sa 3,5 hektara "bacio" 41,5 tonu zrna, odnosno blizu 12 tona po hektaru. U Mačvi je ovoliki rod uobičajen kada je dobra godina i povoljni klimatski uslovi tokom vegetacije, ali za ovu godinu ovaj prinos je rekord nad rekordima.

U Srbiji se još uvek nedovoljno koriste prednosti navodnjavanja, a posebno je apsurdno da njive ostaju žedne u Mačvi gde su izvori vode na maloj dubini i ne presušuju čak i kada su najveće suše.

Upravo iz razloga da bi i ostali poljoprivrednici shvatili da bez vode nema visokih prinosa, Nikola Martinović je podelio svoja iskustva u neobičnom eksperimentu da polje merkantilnog kukuruza zaliva sistemom "kap po kap", što je pionirski poduhvat u ovom kraju.

- Kukuruz je posejan u optimalnom roku, uz primenu uobičajenih agrotehničkih mera. Sejano je na 17 centimetara razmaka u redu, pa je postignut sklop od 90.000 biljaka po hektaru. Znajući da ću njivu navodnjavati, prilikom setve sam međuredno rastojanje smanjio na 65 centimetara, a trake su postavljene u svaki drugi red da se tako odjednom zalivaju dva reda biljaka - priča Martinović.

Pumpa kroz glavno crevo prečnika 75 mm i potom mrežom traka dugačkom 27 kilometara raspoređuje 900 litara vode u minuti direktno u koren biljaka.

Obavljeno je ukupno šest ciklusa navodnjavanja, svaki u trajanju po 30 sati. Pošto je dobio optimalnu količinu vode, kukuruz je nije ni osetio visoke temperature. Biljke su imale normalnu vegetaciju, oprašivanje, nalivanje zrna, a list nije izgoreo. Klipovi su formirani kao u najboljim godinama i što je naročito važno ostali su zdravi do berbe jer se nije pojavila buđ.

U vreme berbe zrno je bilo idealne vlage između 14 i 15 procenata. Mnogi su se čudili kada je Nikola rešio da kukuruz navodnjava sistemom "kap ko kap" i pitali se da li će se ovaj njegov eksperiment isplatiti.

- Kompletna investicija se isplatila sa svega 5 tona kukuruza. Rizika skoro da nije bilo u poređenju sa prinosom koji je ostvaren. Opremu za navodnjavanje sam nabavio uz subvenciju države od 60 posto, a jedini drugi trošak je gorivo. Ulaganje po hektaru je svega 300 evra, a sa ostvarenim prinosom uz cenu od 25 dinara prihod je oko 2500 evra po hektaru - izračunao je Martinović.

Video: Obraše se vinogradi gore s krova zgrade: Da li ekološka arhitektura postaje stvarnost?

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nebojsa80

    Matematika ovde nije dobra, 900 litara u minuti pa puta 30 sati, to je oko 1800 kubika vode za jedno zalivanje, nešto tu ne štima. Jedino ako mu Dunav ne izlazi na njivu.

    1
    0

    Podelite komentar

  • Glas severa

    A jer bacao vestak koji je poskupeo od prosle godine 150%

    13
    0

    Podelite komentar

  • Томтом

    Нађете и ухватите се за лика који има 3,5ха, и остале пољопривредник исмевате и правите будалама. Па шта ви мислите да је он открио Америку? Шта ја да радим на 35ха кад ми је прва вода на дубини од 70м и њиве раштркане, мислите да не размишљам о наводњавању?! Сви ми знамо да пољопривреда без наводњавање је чиста лутрија али шта да радимо када смо немоћни. Битно је да држава уредно наплаћује одводњавање али никако да се потруди и око наводњавање да нама пољопривредницима бар олакша и доведе воду што ближе њивама тамо где је то могуће. Толики канали зјапе празни зарасли и у већини случајева затрпани отпадом.

    45
    7

    Podelite komentar

Google preporuke