Ovo voće je u najvećoj ekspanziji u Srbiji: Jedna porodica može lepo da živi ako se bavi tim poslom

U odnosu na period od pre deset godina zasadi jagodastog voća na teritoriji Srbije su udvostručeni. Danas se prostoru na površini od 40.000 hektara, a poboljaša se kvalitet i kvantitet proizvodnje. Pored standardnog voća, poput maline i kupine, u prethodnih nekoliko godina došlo do ekspanzije zasada borovnice, pod kojom je sada 3.000 hektara. Sve je više mladih poljoprivrednika koji se odlučuju da ulože u uzgoj ovog voća, jer je otkupna cena visoka, a rod dobar i kvalitetan.

- Pod borovnicom imamo četiri hektara i nakon pet godina od kad smo posadili prve stabljike može se reći da je posao uspešno razrađen, može da se zaradi a u radovima u voćnjaku učestvuje čitava porodica. Prinosi su negde oko 3,5 kilograma po biljci. Ono što je najvažnije nikad nemamo problem sa potražnjom i sve što uberemo, to se i proda - rekao je Mladen Šljivić za RINU i dodaje da otkupne cene ovog voća variraju, ali su uvek zadovoljavajuće.

Teme za vas

- Startna cena krenula je sa nekih šest evra, da bi već posle završila sa 3,5 evra po kilogramu. U obzir se najpre uzima prosek cena koji je oko 5 evra po kilogramu. Zarade nisu milionske, ali jedna višečlana porodica sasvim solidno može da živi ako se bavi ovim poslom - kaže ovaj čačanski voćar.

Vetar u leđa proizvođačima jagodastog voća jeste i otvaranje novih tržišta i povećan izvoz jagodastih sorti. Tokom 2020. izvezeno je jagodastog voća za 338 miliona evra, što je 19,4% više u odnosu na vrednost izvoza u 2019. godini, a samo maline u vrednosti od 260 miliona i ona čini 40 odsto ukupnog izvoza voća iz Srbije.

- Na svetskom tržištu raste potražnja za jagodastim voćem i Srbija mora da radi na povećanju konkurentnosti, na brendiranju, uvođenju savremenih tehnologija gajenja voća i uvođenju mehanizovane berbe tamo gde je to potrebno. Moramo da nastupamo pod brendom Srbija, da nudimo proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, poput Ariljske maline. Država će svojim podsticajima pomagati proizvođačima da podižu zasade sertifikovanim sadnim materijalom, ali i jačanje i proširenje skladišnih kapaciteta - rekao je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević.

Da bi ofromili voćnjake pod borvnicima poljoproivrdnicima pomaže i država. Za podsticaje podizanja zasada ove voćne vrste, Ministarstvo je prošle godine dalo 200 miliona dinara, što je bilo dovoljno za 150 hektara novih zasada borovnice.

Proizvođači za te potrebe mogu koristiti sredstva iz nacionalnog budzeta, iz programa IPARD kroz mere 1 i 3, a od ove godine i kroz program za konkurentnu poljoprivredu Svetske banke.

(Telegraf.rs)