Srbija prvi put poslala seme u "Nojevu barku" na Svalbardu: Ako svet propadne, imamo pšenicu, raž i ječam

Srbija prvi put deponuje seme poljoprivrednih biljaka u Svetski trezor na Svalbardu, arhipelag u Arktičkom okeanu. Prema našim saznanjima, poslato je 96 uzoraka strnih žita.

Osim što je ovo ogromna čast za našu zemlju, učinjen je i veliki korak za prehrambenu sigurnost budućih generacija u Srbiji.

Teme za vas

Milena Savić Ivanov, koordinator Banke biljnih gena, Direkcije nacionalne laboratorije u Batajnici za Telegraf Biznis kaže da su poslata semena pšenice, ovsa, raži i ječma. Prva sledeća pošiljka za Svalbard biće deo nacionalne kolekcije kukuruza, u saradnji sa Institutom za kukuruz "Zemun polje".

A šta je uopšte Banka biljnih gena?

- Biljni genetički resursi za hranu i poljoprivredu su, po definiciji, one poljoprivredne gajene biljke, hortikulturne gajene biljke, medicinske i aromatične biljke, voćarske vrste, šumsko drveće i divlji srodnici koji se koriste ili bi potencijalno mogle da se koriste u poljoprivredi. Erozija biljnih genetičkih resursa je evidentna u celom svetu. Sa tim gubitkom resursa izgubljena su i mnoga tradicionalna znanja koja se odnose na načine njihove proizvodnje, berbe i prerade. Stare sorte su potisnute savremenim sortama i komercijalnim hibridima, te je očuvanje genetičkog diverziteta od strateškog nacionalnog značaja za sigurnost hrane u Srbiji - kaže naša sagovornica.

Pojedini Banku gena porede sa Nojevom barkom.

Srbija svoje biljne genetičke resurse čuva u Banci biljnih gena, Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i u poljoprivrednim institutima i fakultetima širom zemlje.

Banka biljnih gena je bezbedno mesto čuvanja biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu republike Srbije. U njoj se sprovodi kompleksan sistem čuvanja biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, njihovog sakupljanja, klasifikacije, umnožavanja, regeneracije, karakterizacije, evaluacije, dokumentacije i razmene.

- Banka biljnih gena predstavlja objekat u kome se u strogo kontrolisanim uslovima čuvaju uzorci gajenog poljoprivrednog bilja na srednji rok (do 20 godina) i dugi rok (preko 50 godina). Procena je da se u Srbiji čuva ukupno oko 20.000 uzoraka semena poljoprivrednog bilja, kao i 3.500 uzoraka voćnih vrsta i vinove loze - navodi ona.

3 načina čuvanja bilja

U Banci biljnih gena se na srednjeročnom čuvanju (+4S) se nalazi 4300 uzoraka semena gajenog poljoprivrednog bilja: kukuruz, strna žita, industrijsko bilje, krmno bilje, povrtarsko bilje i lekovito bilje Na dugoročnom čuvanju (-18S) se trenutno nalazi 500 uzoraka kukuruza i pšenice.

Kako objašnjava naša sagovornica, postoje tri nivoa čuvanja uzoraka gajenog poljoprivrednog bilja:

Foto: Shutterstock

- Prvi način je čuvanje u Nacionalnoj banci gena, drugi je u Banci gena neke od zemalja regiona, a treće sigurno mesto čuvanja je Svetski trezor semena - Svalbard, Norveška.

Svetski trezor semena se nalazi na Svalbardu, arhipelagu u Arktičkom okeanu, severno od Evrope, na pola puta između Norveške i Severnog pola i predstavlja poklon norveške vlade svetu. Njagov kapacitet je 4.5 miliona uzoraka. Trenutno se u njemu čuva preko 1.100.000 uzoraka od skoro 5.500 vrsta gajenog poljoprivrednog bilja iz celog sveta, koje je poslato iz 89 banaka gena.

Nalazi se u starom napuštenom rudniku, gde prirodna temperatura iznosi -18S i koji je predviđen za čuvanje semena na dugi rok, do 100 godina. Njegova uloga je da podrži nacionalne banke gena da sačuvaju duplikate semena najvažnijeg poljoprivrednog bilja za prehrambenu sigurnost budućih generacija i za obnovu poljoprivrednih sistema u slučaju prirodnih katastrofa, ratova i drugih pretnji.

- Zahvaljujući naučnicima iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, a uz pomoć Banke biljnih gena, Srbija je krajem oktobra ove godine po prvi put u Svetski trezor semena poslala na čuvanje oko 100 uzoraka strnih žita: pšenice, ovsa, raži i ječma. Ovi uzorci su u Srbiji prikupljeni tokom projekta GRAINEFIT, koji je podržala Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) - rekla je Milena Savić Ivanov.

(Telegraf Biznis)