Organska proizvodnja na 21.000 hektara, i u Srbiji sve više tražimo zdravu hranu

Organska poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je sve zastupljenija i sve je veće interesovanje proizvođača da je pokrenu, o čemu govori povećanje njihovog broja i površina pod takvom vrstom proizvodnje, kaže savetnica ministra poljoprivrede za organsku proizvodnju i članica organizacije "Serbia organica" Ivana Simić.

"Trenutno je oko 21.000 hektara pod ovom proizvodnjom i ima blizu 7.000 proizvođača. Poslednjih godina je dobar trend rasta površina, broja proizvođača, ali i izvoza ove hrane", povrđuje Simićeva.

Ona navodi da je više faktora koji utiču na ovakva trend, a jedan do njih su podsticaji koje daje ministarstvo.

"Podsticaji su prethodnih nekoliko godina bili sve bolji. Takođe, trend u svetu, pa i Srbiji je da potrošači sve više brinu o zdravoj ishrani, a pandemija je to još više podstakla. Takođe, organska proizvodnja ima izuzetan društveno-ekonomski značaj, jer je veliki činilac očuvanja seoskih područja i idealna je za zamlje poput Srbije, koje imaju mala gazdinstva sa prosekom oko pet hektara, a takvi proizvođači su sve manje konkurentni bez proizvoda koji daju dodatu vrednost", objašnjava Simićeva.

Ističe da ima vrlo mnogo površina pogodnih za organsku proizvodnju u brdsko-planinskim područjima južne i jugoistočne Srbije, a delom i u zapadnim i centralnim delovma zemlje.

"Moram da dodam da sedam odsto površine Srbije čine zaštićena područja, koja su idealna za ovu vrstu proizvodnje. Prednost ovakvih seoskih područja na kojima godinama nije bilo nikakve proizvodnje je to da mogu brzo da dobiju status organskih", objaslina je Simićeva.

Ona je iznela podatke da je sada svega 0,6 odsto poljoprivrednog zemljišsta pod organskom proizvodnjim, i naglasila da je zadatak ministarstva da u narednih pet godina te površine budu povećane na dva do tri odsto ukupnog obradivog uzemljišta.

U tu svrhu, dodala je savetnica ministra, ove godine je uredbom opredeljeno oko 250 miliona dinara za organsku proizvodnju, a već naredne godine će ta sredsta biti uvećana za više od 60 odsto na 380 miliona dinara.

"Organski proizvođač može da ostvari podsticaj od 26.000 dinara po hektaru, a na taj iznos mogu da računaju i oni koji su u postupku konverzije i sticanja statusa organskih proizvođača", naglasila je Simićeva za Tanjug.

On kaže da je Srbija najviše poznata kao proizvođač i izvoznik organskog voća, ali da se sve više traži povrće.

"Korona je promenila navike ljudi, pa se sve više traži organsko povrće i traži se izvoz smrznutog povrća, ali su zasad male površine pod povrćem i to sve apsorbuje domaće tržište", navela je Simićeva.

Naglašava da domaće i strano tržište traže začinsko i lekovitio bilje i da se poslednjih godina primećuje trend razvoja organskog stočarstva.

"Organski stočari dobijaju podsticaje veće za 40 odsto u odnosu na konvencionalno stočarstvo. Država proizvođačima koji su u postupku konverzije refundira polovinu troškova konverzije, a ukoliko su iz područja sa otežanim radom u poljoprivredi, dobijaju 65 odsto pomoći. Ove godine je mogao da se ostvari maksimalan iznos po korisniku od milion dinara", rekla je Simićeva.

Primetila je da poslednjih nekoliko godina sve više ljudi iz gradova ide na selo i tamo se bavi poljoprivredom, pa i organskom.

"Iz razgovora sa tim ljudima stičemo utisak da su jako zadovoljni i da im je to generalno poboljšalo kvalitet života. Oni uglavnom snabdevaju stanovnike gradova, tako što im donse hranu na kućnu adresu", rekla je Simićeva.

(Telegraf Biznis)