Spas za stočare: Sistem prepoznaje oboljenja kod krava, "rešava" manjak radnika, smanjuje emisije

"Dok krava broj 2073 izlazi iz štale i prolazi ispred obližnje kamere, kompjuter je identifikuje i prati svaki korak. Na ekranu je samo nakratko, ali evo male neravnine u njenom hodu, što pokušava da sakrije. Čovek možda ne primeti da nešto nije u redu, ali mašina to ističe", piše BBC ovih dana.

- Zaista, želimo u potpunosti da zamenimo svako ručno posmatranje životinja: kada krava spava ili kada jede - kaže Teri Kening, suosnivač i izvršni direktor kompanije CattleEye.

Teme za vas

Tehnologija njegove firme automatski otkriva rane znake hromosti kod goveda. Za sada se bavi samo objektima za muzne krave, i tehnologija se već primenjuje na farmama mleka, uglavnom u SAD i Velikoj Britaniji.

Oko 20.000 krava trenutno je pod nadzorom sistema.

Inače, kravama je za zdravlje potreban čist vazduh, a zabluda je da im smetaju niske temperature. Takođe, vrlo je bitno brinuti o higijeni. Recimo, u Francuskoj, štale za krave imaju celu jednu stranu objekta potpuno otvorenu, jer ove životinje vole što prirodnije i jednostavnije uslove.

Ipak, ako nije baš sve "do čoveka", odnosno onoga što može da uradi kako bi krave bile zdrave - tu nastupa reč nauke i tehnologije. Naime, farme se sve više okreću automatizaciji iz mnogo razloga. Jedan od njih je i manjak radne snage.

Ali, nova tehnologija takođe nudi potencijalna poboljšanja u smislu brige o životinjama i smanjenje emisija, kaže Kening. "Zapravo smo izračunali da, ako možete da smanjite nivo hromosti za 10% na farmi, postoji ušteda od pola tone ugljenika po kravi godišnje", objašnjava on.

Hromost je uzrokovana povredama ili infekcijama i može biti veoma bolna. Takve krave proizvode manje mleka i ako se ne leče, ishod može biti nepovoljan. Istraživači Univerziteta u Liverpulu proučavali su sistem CattleEye na tri farme kako bi proverili njegovu tačnost.

Foto: Pixabay

U istraživanju koje je finansirala firma (koje tek treba da bude recenzirano), profesor Džordž Oikonomou i njegov tim uporedili su skorove mobilnosti za goveda koje su napravila dva čoveka, stručnjaka, sa onima koje je napravio sistem CattleEye.

Otkrili su da je tehnologija bila otprilike 80-90% u saglasnosti sa dva stručnjaka - u smislu procene koje životinje su hrome.

Kada su 84 krave naknadno proverene zbog problema sa papcima, istraživači su otkrili da je sistem veštačke inteligencije bio nešto bolji od stručnjaka (ljudi), u pogledu odabira onih koje su imale oštećenje tkiva među životinjama koje su označene kao hrome.

Odvojena studija, koju je takođe vodio profesor Oikonomou, ali koju je finansirala šema velške vlade Farming Connect, otkrila je da je uvođenje CattleEye na jednoj velškoj farmi mleka sa 300 krava, pokazalo da je udeo životinja sa poteškoćama u kretanju opao sa 25,4% na 13,5% nakon šest meseci. Ovo je samo jedan sistem koji donosi viši nivo automatizovanog nadzora na farmama.

Ostali uređaji za praćenje njihovog zdravlja uključuju Moocall senzore. Oni su vezani za rep krave i pokazuju kada će se okotiti. Senzori hvataju karakteristične pokrete kravljeg repa "gore-dole", koji se dešavaju pre teljenja. Ipak, ima dosta farmi koje još nisu usvojile ove tehnologije.

Razlog? Uglavnom troškovi tehnologije. Ponekad se oni, kažu farmeri, jednostavno ne mogu uskladiti sa cenom mleka koje prodaju. S druge strane, neki farmeri vole sami da rade "sa zasukanim rukavima", umesto da se oslanjaju na mašine.

(Telegraf Biznis)