• 5
 ≫ 

Šta se krije iza odluke Indije da zabrani izvoz pšenice? Ta zemlja je drugi vodeći proizvođač

 ≫ 

Globalne cene pšenice porasle su za više od 40 odsto od početka godine

  • 5
shahzadpur-haryana-india Foto: Shutterstock

Rast cene pšenice i novi maksimum, te pad cena soje i kukuruza obeležili su trgovanje na novosadskoj Produktnoj berzi ove nedelje.

Napeto je svuda u svetu.

- Imaćete oko 25% svetskog tržišta koje neće imati hleba, sve će biti veoma skupo, moraćemo da gledamo kako da preživimo. Iz ukrajinskih luka nema izvoza, Indija i Rusija zabranile izvoz - rekao je danas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Aktuelne vesti, vezane za pšenicu, stižu upravo iz Indije ovih dana, a o tome piše i foxbusiness.com.

Naime, Indija, drugi po veličini proizvođač pšenice, zabranila je izvoz te robe zbog rizika po svoju prehrambenu sigurnost. U obaveštenju od petka, koje je potpisao Santoš Kumar Sarangi, generalni direktor spoljne trgovine, navodi se da je "iznenadni skok" u globalnim cenama pšenice - doveo Indiju, susedne i druge ugrožene zemlje u opasnost.

Izvoz pšenice će biti dozvoljen u slučaju pošiljki - u kojima je neopozivi akreditiv (ICLC) izdat na ili pre datuma obaveštenja i "na osnovu dozvole koju je dala Vlada Indije" - u druge zemlje, da zadovolje svoje potrebe za sigurnošću hrane i na osnovu zahteva njihovih vlada.

Iako je drugi po veličini proizvođač pšenice na svetu, Indija troši većinu pšenice koju proizvodi. Nacija je postavila cilj izvoza od 10 miliona tona od 2022. do 2023. godine, od čega bi veći deo otišao u druge zemlje, poput Indonezije, Filipina i Tajlanda.

Žetva pšenice u Indiji naišla je na izazove, a druge zemlje se takođe bore sa lošim žetvama koje ometaju njihovu sposobnost da pomognu u nadoknađivanju nedostataka usled rata u Ukrajini. Pre invazije, Ukrajina i Rusija su činile trećinu svetskog izvoza pšenice i ječma.

Globalne cene pšenice porasle su za više od 40% od početka godine. Ranije ovog meseca, FAO je neznatno smanjio svoju projekciju svetske proizvodnje pšenice u 2022. godini, na 782 miliona tona, sa 784 miliona iz prošlog meseca.

Video: Svinjska mast sada je postala vruća roba za kojom vlada ogromna potražnja

(Telegraf Biznis)

Video: Mile Jelić Business development manager Comtrade-a

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Miki

    15. maj 2022 | 12:45

    Pa pametna drzava,nije joj zinulo dupe za pare...ako dodje do krize hrane niko nece da jede dolare i evre a nama nikad dosta para....

  • Cash®

    15. maj 2022 | 13:14

    Strategija država koje promišljaju za dobrobit svojih stanovnika❗

  • Duki

    15. maj 2022 | 20:17

    Predsednik lupa gluposti samo da bi opravdao sankcije, koje misli da uvede Rusiji! Naša proizvodnja žita, hleba i uopšte hrane, zavisi isključivo od Rusije i samo od Rusije. Ako uvedemo sankcije, na šta nas tera Amerika i EU tek, tada ćemo osetiti šta je glad, kad nam za uzvrat Rusija zavrne gas i prodaju nafte, koje će mo dobiti od zapada kad bi se zajebavali, jer oni nemaju ni za sebe! U tom slučaju vratićemo se obradi zemlje konjima, kije takođe nemamo, a moraćemo negde da kupimo i motike da kopamo kukuruz!

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>