"Ratari mogu da računaju na svoju državu"
Po načinu na koji su se izborili da im ova žetva bude berićetna verujem da će se ratari tako izboriti, složno i argumentovano, i za primerenu cenu, izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
On je na otvaranju manifestacije "Žetveni dani" u selu Plavna u opštini Bač rekao da poljoprivrednici "mogu da računaju na svoju državu, svoju vladu i na svog predsednika".
"Sad znamo šta znači pšenica i da bismo o njoj razmišljali trebalo je da se dogode neke geopolitičke stvari, ali nemojmo da zaboravimo - proći će ovo kao što je sve prolazilo", poručio je Krkobabić.
Manifestacija je protekla u neformalnoj atmosferi i dobrom raspoloženju u iščekivanju prvih plodova rada vrednih ratara, a Janika Mesaroš, direktor zemljoradničke zadruge "Nizine" iz Plavne kazao je da zahvaljujući visokim ulaganjima u proizvodnju i svim primenjenim agrotehničkim merama i uz poštovanje plodoreda u toj zadruzi imaju prinose do sedam tona po hektaru.
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj navela je da je cena proizvodnje pšenice po hektaru oko 50 odsto viša od prošlogodišnje.
Ona je rekla da cena koja pokriva troškove proizvodnje za prosečni prinos od 4.250 kilograma po hektaru iznosi 38,53 dinara po kilogramu za pšenicu roda 2022. godine.
"Kao Zadružni savez nastojimo da se kroz državne mere obezbedi tržišna cena kojom se najmanje pokrivaju troškovi proizvodnje, kao i da se proizvođačima obezbedi smanjenje troškova buduće proizvodnje kroz regresirano dizel gorivo i povećanje podsticaja", rekla je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
Domaćini 15. "Žetvenih dana", tradicionalne manifestacije u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, bile su zadruge "Nizine" iz Plavne i "Lovrenac" iz obližnjeg sela Mladenovo.
Ovim događajem skreće pažnja na značaj proizvodnje pšenice, kao strateškog proizvoda za nacionalnu prehrambenu sigurnost, a budući da su zadruge, preko koje se obavlja promet pšenice, okosnica opstanka i razvoja ovih pograničnih sela, ovo je važan dan za sve zadrugare i stanovnike sela Plavna i Mladenovo.
Obe zadruge je za unapređenje rada bespovratnim sredstvima podržalo Ministarstva za brigu o selu.
Inace, iz programa finansijske podrške zadrugama koji je sprovodio Kabinet ministra Krkobabića, a nastavilo Ministarstvo za brigu o selu, u Južnobačkom okrugu uloženo 279 miliona dinara u proteklih pet godina.
Samo u tom okrugu podržan je rad 19 zemljoradničkih, uglavnom starih zadruga, koje su okosnice opstanka ovih seoskih sredina.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Lazi je izgorelo 2 hektara kukuruza, šteta preko 400.000 dinara: "Ljudi jer im je lakše, zapale"
Stiže 200 miliona dinara za srpska sela, objavljena 2 konkursa: Evo za šta će novac moći da se koristi
Ovi poljoprivrednici bi mogli dobiti 40.000 RSD od države uz jedan uslov: Skupštinski Odbor usvojio zaključak
U Mačvi žetva u punom jeku - rod i kvalitet iznad očekivanja
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Ovaj nemački grad hitno traži 5.000 radnika: Dnevnica i do 130 evra, evo šta je u opisu posla i kako se prijaviti
Novi principi dobijanja vize u Nemačkoj za strane radnike: Ko je kvalifikovan, koja dokumenta su potrebna i kakve promene slede
Vučić u Zemun polju: Prvi put spajamo aerodrom sa centrom grada, 20 odsto radova završeno
Srbbgd
Al se ovaj Krkobabić od rođenja uvalio na državne jasle i nasledio tatinu funkciju kao da smo carevina. Sramota.
Podelite komentar
mr
Ja ne znam o kakvim bajkama prica ovaj Krkobabić.Zadrugarstvo je propala stvar a on se za to uhvatio ko pijan plota.Sve useve poljoprivredne otkupljuju tajkuni,tako to sto on radi samo je bacanje para i zavaravanje naroda.
Podelite komentar
Seljak
Dragi moji, ovo što čitate je čista glupost. Zbog obilnih padavina su se pojavile određene bolesti u pšenici zbog toga je umanjen prinos. Kako je gore navedeno 50% je skuplje žito.. jeste ali ulaganja su veća za 70 %... Tako da to i nije neka pomoć... Što se mene tiče sledeće godine se ne seje ništa 100 ha manje posejano bar za Šumadiju sledeće godine. Hvala
Podelite komentar