Krompir se suši nakon što je dve noći bio izložen ekstremnoj hladnoći: Ima li nešto od njega?

Foto: Tanjug/AP

Fotografije krompira koji se suši na suncu mogu da vam ulepšaju ovaj dan. Krompir se suši nakon što je dve noći bio izložen ekstremnoj hladnoći na planini La Cumbre na periferiji La Paza, u Boliviji.

Milenijumima su starosedeoci Anda dehidrirali krompir koristeći zimsko sunce da bi dobili "chuño", specifično jelo koje je bila hrana predaka koja je još uvek deo bolivijske ishrane.

Krompir je poreklom je iz južnoameričkih Anda, gde se za ljudsku ishranu koristi od pre 8.000 godina. U carstvu Inka je bio glavna hrana i njemu u čast priređivane su ceremonije za vreme sadnje i vađenja. Neke vrste krompira rastu čak i između 4500-4800 metara nadmorske visine.

Krompir potiče iz južne Amerike, a u Evropu su ga doneli Španci pola veka nakon što je Kolumbo otkrio Novi Svet (1482). Razlog za toliko kašnjenje je taj što se krompir uzgajao u višim predelim Anda, pa potrajalo dok Španci nisu zašli u te krajeve.

Oko tačnog mesta porekla krompira dugo se vodila velika rasprava, ali je 2005. konačno utvrđeno da sve vrste koje se danas gaje potiču s juga Perua i zapadne Bolivije. Inače u Peruu ima više od 3.000 raznih vrsta krompira od kojih neke uspevaju samo u toj zemlji - zbog neophodnih klimatskih uslova.

Ne zna se tačna godina kada je prvi krompir stigao u Evropu, ali to će biti svakako pre 1567. godine jer se te godine ovo povrće pominje u nekim dokumentima.

Prema nekim izvorima, krompir je na naš kontinent doneo nemački kralj Fridrih Veliki, uprkos snažnom otporu tadašnjih poljoprivrednih stručnjaka. Zanimljivo je da je nekadašnja Brandemburska poljoprivredna komora od uzgajanja ove biljke dugo odvraćala kralja Fridriha, uveravajući ga da će sađenje krompira (a usled pomanjkanja pšenice i raži) izazvati glad.

U početku Evropljani su krompir koristili kao hranu za stoku. U Francuskoj je dugo vladalo uverenje da krompir izaziva lepru, pa je francuski parlament zabranio da se krompir u toj zemlji čak i sadi.

U Banat i Bačku, krompir donose Nemci oko 1759. godine, a u tadašnju Srbiju doneo ga je Dositej Obradović. Ima u vezi sa tim duhovita opaska koja kaže da je Dositej Srbima doneo krompir i prosvetiteljstvo i da se narodu krompir sjajno prihvatio.

Danas se krompir proizvodi najviše u Kini (72 miliona tona godišnje), zatim u Rusiji, Indiji itd. Kod nas proizvede se skoro milion tona godišnje. Krompir spada u važnu namirnicu, jer se gaji i jede širom planete.

(Telegraf Biznis)