Joksimovići prave jedinstveni "barbecue sos" od jabuka: Retka je kuća omeđena voćnjacima

Kuća Joksimovića u blizini Mionice smeštena je između dva voćnjaka, sa jedne strane red jabuka, sa druge šljiva. O tome svedoči i simboličan logo njihovih proizvoda "kuća omeđena voćnjacima". Isprva, pomislili biste da u tome nema ništa čudno, ali upravnik gazdinstva Zoran postavlja jednostavno pitanje "koliko kuća može da ubere rod i pojede ga odmah?"

Retki su oni voćnjaci koji ne koriste pesticide, ali je i postulat kojim se gazda Zoran Joksimović vodi u svojim voćnjacima već osam godina. Počelo je kao povratak korenima, a preraslo u skroman porodičan biznis.

Simbolično, brend je nazvan Zets Orchard, kako su dve sestre sa svojim supruzima odlučile da obnove imanje, pa otuda "Zets", a ono "Orchard", odnosno voćnjak, stalo je rame u rame, u želji da se probiju i na inostrano tržište.

- Imanje na kome se nalaze voćnjaci su dedovina moje supruge i njene sestre, u porodičnom nasleđu preko 150 godina. Pre desetak godina smo imali zamisao da obnovimo imanje, to jeste dedovinu koja je tavorila preko 15 godina. Posle puno razmišljanja i većanja, dve sestre i dva zeta, četiri inženjera, bez mnogo znanja o poljoprivredi su odlučili da pre osam godina posade voćnjake koji se lako mogu prilagoditi organskom načinu proizvodnje - priča Zoran Joksimović za Telegraf Biznis.

Objašnjava da je od svih njih najveći zaljubljenik u prirodu, najbolje upravlja traktorom i priključnim mašinama, pa mu je tako pripala i čast da postane upravnik gazdinstva.

- U početku smo svi imali svoje odgovornosti a i zaposlili smo i radnika da nam pomogne u održavanju voćnjaka koji se čuvao od naših inženjerskih plata. Cilj nam je bio da uspostavimo organsku, zdravu proizvodnju voća i da od njih proizvodimo kvalitetne zdrave proizvode. Na putu ostvarenja tih ciljeva ja sam za sada posvećen da se naši planovi ostvare i da ponovo zaživi poljoprivredno poslovanje na ovom imanju - dodaje.

Iako ga je život, kao i većinu, devedesetih odveo u Ameriku, uvek se vraćao, a sada živi na relaciji Mionica - Beograd i verovatno je jedini upravnik gazdinstva koji ima registrovan traktor na Vračaru.

- Najveći deo vremena provodim na imanju jer savremeni voćnjaci traže mnogo pažnje. Od prošle godine prerada je u punom jeku tako da i to zahteva veliki angažman na imanju. Boravak u Beogradu je uglavnom vezan za razvoj marketinga i prodaju proizvoda. Beograd mi je i spona sa porodicom, prijateljima i kulturnim događajima - pojašnjava Zoran.

Mapu čitaj, a seljaka pitaj

Po struci eletkroinženjer, Zoran priča da je privreda od malena bila njegov poziv.

- Od rane mladosti sam želeo da provodim deo života u nekom mirnijem, prirodnom okruženju, bez gradske vreve, koja mi pruža mogućnost da sam stalno aktivan i da pri tome nešto stvaram svojim rukama, a ne samo mozgom. Skoro trideset godina sam radio kao inženjer, konsultant za tehnologiju i upravljanje kompleksnim projektima u finansijskoj industriji.

Pandemija ga je zadesila u Srbiji, voćnjaci su bili zreli za preokret i ulazak u proizvodnju i tako je sve otprilike počelo.

- Podigli smo hladnjaču da spremniji dočekamo sezonu 2021. Posle iznenadnog gubitka našeg radnika smo se součili sa izazovom da se za nekoliko nedelja organizujemo berbu. Ja sam u tom trenutku pravio pauzu između dva posla i nametnulo se da ja uskočim sa organizacijom berbe, poljoprivrednim radovima, plasmanom voća, preradom u sok i tako redom - priča Zoran o počecima.

- Mnogo je truda i novca uloženo u poslednjih osam godina tako da nismo smeli da pustimo da sve propadne - dodaje.

Kada ga pitate šta bi voleo da je znao pre početka ulaska u biznis, simbolično odgovara: "Mapu čitaj, a seljaka pitaj".

- Mogućnost da smo se više obrazovali pre sadnje, da smo pronašli stručnjaka koji bi delio sa nama i uspeh i neuspeh. Savet mladima je da obezbede prodajnu mrežu pre sadnje. Stave sve na hartiju, nađu ljude. Pronaći efikasan način za saradnju sa drugim koji se bave sličnom oblašću. Primena tehnologije u oblasti voćarstva. Sistem za jednostavno i disciplinovano knjigovodstvo i vođenje inventara. Analiza tržišta, organizacija posla, baza podataka - ističe Zoran.

Kao najveće mane poslovanja navodi "neadekvatnu, nepredvidljivu otkupnu cenu i nepouzdanost".

- Pogotovo za proizvode iz organske proizvodnje, prinosi mnogo manji, a trud ogroman.

Jedinstveni srpski barbecue sos 

Organski način gajenja voća je osnovna nit gazdinstva Joksimovića, a proizvodi " bez brige o kvalitetu i zagađenju" su njihov motiv poslovanja.

- Mi se jako trudimo da su naši proizvodi što zdraviji, bez ili sa nekoliko procenata šećera (od trske). Pripremljeni tako da se očuva ukus i svežina voća. Naše voće ručno brano i selektovano od voćnjaka do šerpe putuje pedesetak metara, neposredno posle berbe - pojašnjava domaćin.

Njihove voćnjake čine šljive i letnje sorte jabuka, od kojih najviše sorta Ivana. Imaju i ogledni voćnjak sa preko dvadesetak vrsta voća, kao na primer kajsije, kupine, maline, džanarike, kruške trešnje, višnje, smokve, orah, badem, iglica, limun...

- Suština je u retkim, visoko otpornim i kvalitetnim jabukama. Naša čačanska lepotica, iako rana, postiže dovoljnu slast za naše proizvode od šljiva. Pri preradi se koristi isključivo najkvalitetnije voće jer nema mesta kompromisu na račun kvaliteta - objašnjava Zoran.

Ovaj mlad brend, možda je i najpopularniji, ili bar najviše pažnje privlači po svom proizvodu "barbecue sos" koji prave od jabuka.

- Moja supruga je pasionirana kuvarica delikatnih jela i gurmanluka iz raznih delova sveta. Vrlo često smišlja recepte iz iskustava sa naših raznih putovanja. Tako je na primer došla na ideju da osmisli sos za roštilj poznat u svetu kao 'barbecue sos', koji se koristi kao marinada, umak ili preliv u toku grilovanja mesa, povrća, ribe bez otvorenog plamena - priča domaćin.

- Želela je da postigne da se 60 posto šećera, koji je uobičajeni sastojak ovog proizvoda širom sveta, eliminiše, jer jabuke imaju prirodnu slast pa mnogo šećera ili melase i nije potrebno da se doda, a da se oseti karamelizovani ukus. Svaki naš sos ima preko dvadeset sastojaka što mu daje karakterističan ukus. Ide sjajno, uz meso, ribu, povrće, jednostavno uz sve - dodaje.

Tu su i puter od jabuka, nadev za pite, sok od jabuke, a od ove godine i proizvodi od šljive i voća iz oglednih voćnjaka.

- Prvi proizvod, na koji smo jako ponosni, je bio hladno ceđeni sok od jabuka. Dve, tri godine posle sadnje, sestre su došle na ideju da naprave takozvani puter od jabuka (aromatični vegan namaz). Probale su razne recepte, testirale nekoliko godina i osmislile sjajan proizvod. Proces da se sačuva karakterističan miris i ne unište svi zdravi sastojci je pažljivo odabran u saradnji sa tehnolozima za preradu voća - priča Joksimović.

Kako dodaje, ceo ovaj posao je jedna velika fabrika pod nebom, a jako je teško naći radnu snagu koja je voljna da prihvati saradnju u duhu partnerstva i da vidi uspeh, ali i neuspeh.

- Često kažemo da je naš proizvod ljubav na prvi liz, ili prvi gutljaj ili prvi griz, koji se pamti i zbog njega se vraća po još -zaključuje Zoran Joksimović.

(Telegraf Biznis)