Kralj praziluka u Srbiji: Miroslav profitirao na nekadašnjoj sirotinjskoj hrani, zarada dupla

Foto: Rina

Nekada je praziluk važio za sirotinjsku hranu, a često se ime ovog povrća koristilo da bi se slikovito opisali "došljaci bez pedigrea", kojima je "virio iz pozadine". Međutim, ova biljka koja se bere u novembru poslednjih godina postala je izuzetno popularna i tražena, ali i dobro plaćena.

Miroslav Milojević iz čačanskog sela Gornja Gorevnica na osam ari posadio je praziluk, u njegovom zasadu sve je organsko što je ovom domaćinu donelo berićet.

Teme za vas

- Nije zahtevan za proizvodnju, rashodi su mali, a prihodi solidni. Prošle godine je otkupna cena praziluka u veleprodaji bila je 50, a sada je skočila skoro duplo i iznosi 90 dinara, pa može dosta više i da se zaradi. Imam stalne kupce iz Požege, Čačka i Lučana, tako da čim je praziluk izvađen, odmah je i sam sebi obezbedio plasman - priča Miroslav.

Iako mu vremenski uslovi na samom startu vegetacije nisu išli na ruku, ovaj povrtar iz Čačka je zahvaljujući postavljenom sistemu za navodnjavanje imao solidne prinose.

- Ako se ozbiljno bavite poljoprivredom neophodni su sistemi za navodnjavanje. Ja sam ih postavio i to mi je pomoglo da iako su temperature bile visoke, deficit roda se ne oseti. U svojoj bašti od osam ari, svake godine isti prinos, posadio sam 18.000 sadnica i dobio oko šest tona praziluka. Ja ne kupujem hemiju koja je sada jako skupa, ja koristim stajsko đubrivo koje postavim na samom početku i problema nemam, a ušteda veća, jer bez stajkog đubriva nema ni prinosa - kazao je ovaj povrtar.

Njegova porodica je uključena u ovaj posao, pa čak i najmlađi kad završe svoje obaveze u školi i sa treninzima često zasuču rukave i pomažu dedi na imanju. Osim članova porodice, tokom vađenja praziliku skupe se mnogobrijni prijatelji i na takozvanoj mobi uz neobilazno dobro druženje i pečeno prase, kako je red u ovom delu Srbije, brzo završe sav posao.

- Za radnu snagu nisam se brinuo, sakupio sam nas 12 komšija koje su na mobu došli i pomogli da to sve oboremo i složimo u magacine za neverovatnih tri sata. Iako je to u Srbiji retkost, mi još uvek poštujemo te neke stare običaje i pomažemo jedni drugima - dodaje Miroslav.

(Telegraf Biznis/Rina)