• 0

Razbijena četiri mita o šampanjcu: Da li ste znali ovo?

Tek mnogo kasnije, Pjer "Dom" Perinjon (1635–1713), starešina manastira u Remsu, integrisan je u mit o poreklu kao deo "namerne marketinške strategije" da se istaknu pojmovi nasleđa, autentičnosti i tradicije povezani sa šampanjcem

  • 0
U vinu je istina

Foto: Pixabay

Šampanjac, penušavo vino koje je jedan od simbola Francuske, vremenom je postalo i jedno od najistaknutijih simbola savremenog sveta, prestiža i proslava.

Ali, koliko zapravo znamo o šampanjcu?

List Lokal Frans piše da "nijedno venčanje, poslovni dogovor, sportski događaj ili umetnička izložba ne bi bili potpuni bez šampanjca", a njegov uspeh se ne može objasniti samo intrigantnim mehurićima.

Profesor marketinga na Poslovnoj školi u Lionu, Žona Roka, istražujući kako je šampanjac postao ultimativni simbol proslava širom sveta i koje je njegovo mesto u potrošačkoj kulturi, zaključio je da je slava ovog pića "produkt" četiri mita.

Kako je rekao, ti mitovi su oblikovali njegov identitet i slike koje su sada povezane sa njegovom potrošnjom.

Prvi mit

Tiče se porekla šampanjca, jer kako kaže Roka, region Šampanj u Francuskoj bio je poznatiji po svojoj vuni nego po vinu, odnosno nije se smatrao "pogodnim" za proizvodnju visokokvalitetnih vina.

U stvari, kaže da su lokalna vina često davana kao promotivni poklon kupcima trgovine vunom, a Benediktinci su bili ti koji su počeli da poboljšavaju kvalitet vina prodajući ih za finansiranje svojih manastira. Međutim, suprotno popularnom verovanju, monasi nisu "izmislili" šampanjac.

Tek mnogo kasnije, Pjer "Dom" Perinjon (1635–1713), starešina manastira u Remsu, integrisan je u mit o poreklu kao deo "namerne marketinške strategije" da se istaknu pojmovi nasleđa, autentičnosti i tradicije povezani sa šampanjcem, i da se tako obezbedi mesto na sve konkurentnijem tržištu.

Ko je, onda, izmislio šampanjac?

- Niko, zapravo, jer je formiranje mehurića prirodno za sva vina. Zaista je počeo da cveta kada su proizvođači vune, koji su dobijali sve više i više narudžbina za šampanjac videli priliku da napuste industriju vune za ono što se činilo perspektivnijim i profitabilnijim poslom. Ali, mit o magičnom eliksiru koji su izmislili sveti ljudi je opstao - ukazuje Roka.

šampanjac

Foto: Pixabay

Drugi mit

Rok dalje izdvaja mit o raskoši.

Kaže da je to što se šampanjac vidi i prodaje kao luksuzni proizvod rezultat "srećne okolnosti", koja datira sve do 496. godine. Hlodvig, kralj Franaka, kršten je u hrišćansku veru u Remsu, domu šampanjca. Od tog vremena, tradicija je nalagala da se svi francuski kraljevi krunišu u Remsu, a krunisanja su bila praćene raskošnim gozbama, gde je slobodno teklo lokalno vino - šampanjac.

Ova tradicija, ističe Roka, objašnjava zašto je šampanjac poznat kao "praznično piće", koje pijuckaju oni koji imaju privilegije. Prema njegovim rečima, ta slika se učvrstila kada je, sa 16 godina, Luj XIV prvi put probao šampanjac u veličanstvenoj katedrali u Remsu, nakon čega je povezivao ovo vino sa svojim drugim opsesijama - modom, prestižom i luksuzom.

Slika o šampanjcu se još više promenila kada je Luj XIV odobrio transport šampanjca u staklenim flašama, a ne drvenim buradima, što je napravilo veliku razliku za proizvođače, jer je drvo ispuštalo gas koji je davao mehuriće. Ovaj novi zakon je, kaže Roka, doprineo razvoju pažljivo dizajnirane ambalaže šampanjca, jednog od prvih primera modernog marketinga.

Na etiketama su bile poznate ličnosti poput Marije-Antoanete, kao i vojni oficiri, plemići, umetnici. Prodavci su brzo shvatili vrednost grafičkog dizajna, kako bi povećali renome svojih brendova i pobudili želju u svojoj sve bogatijoj bazi klijenata.

Treći mit

Ovo je nacionalni mit odnosno verovanje da se šampanjac povezuje sa karakterom nove Francuske Republike, a nakon Francuske revolucije 1789. godine. Kako kaže Roka, šampanjac je već bio dovoljno poznat da se smatra nacionalnim simbolom, vrednim kolektivnim uspehom i postao je - ne samo "sjajni odraz francuske nacije", već i "najslavniji izraz" francuske civilizacije.

Bela kuća večera Bajden, Makron

Foto: Tanjug/AP

- Pod Francuskom imperijom, šampanjac je zaista došao na svoje. Napoleon je koristio vino da mu pomogne da stvori novo buržoasko društvo koje je bilo i marljivo i lojalno - priča Roka, dodajući da je nakon pada Francuske imperije 1814. godine - zora industrijske revolucije bila početak pravog zlatnog doba za šampanjac, jer kako su se železničke linije širile, šampanjac je mogao da se transportuje dalje, u većim količinama i na nova tržišta.

- Inovativna oprema omogućila je efikasniju proizvodnju i poboljšanje kvaliteta, kako u estetskom smislu tako i po ukusu. Brzo je postao simbol Francuske u očima sveta. Ovaj period obeležio je i porast proizvodnje imitacije šampanjca u drugim zemljama. Osobito penušavo vino iz regiona Šampanj dobilo je međunarodno priznanje 1930-ih godina, zaštićeno sertifikatom o kontroli porekla - kaže Roka.

Četvrti mit

Reč je o mitu o modernizmu jer su reklame za šampanjac tokom Bel epoka često predstavljale moderna "čuda" koja su zapanjila rastuću srednju klasu - parobrode, balone na vrući vazduh, automobile, avione i još mnogo toga.

- Nije slučajno što je šampanjac poslužen na Pariskoj izložbi 1889. godine, kada je Ajfelova kula predstavljena svetu. Postao je sveprisutan prilikom porinuća brodova i na transatlantskim putovanjima - uključujući i na Titaniku - i pri sklapanju poslovnih ugovora. Bio je predmet prve filmske reklame na svetu i postao je simbol modernizma u vreme kada je Francuska pokušavala da zaboravi užase Prvog svetskog rata i okrene se novom dobu koji obećava - kaže Roka.

Video: Telegraf u vinskom klubu u kom se čuva vino staro 70 godina. Ulazi se samo na lozinku

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari