I profesorka književnosti i uspešna poljoprivrednica – kako se Aleksandra odlučila za život i rad na selu?

Udala se i preselila iz grada na selo, u porodicu koja se tradicionalno bavi stočarstvom. A onda je nakon sticanja diplome profesora književnosti donela još jednu neuobičajenu odluku.

- Seli smo i zajedno se dogovorili da bi bolje bilo da pravimo porodičnu priču nego da radim u nekoj firmi ili prosveti. Inače sam dete prosvetnih radnika - kaže Aleksandra.

Njen suprug Goran Volarov je gazdinstvo u selu Bašaid kod Kikinde nasledio od svojih roditelja, a Aleksandra je iz praktičnih razloga registrovala gazdinstvo na svoje ime 2019. U januaru 2020. godine osnovali su firmu preko koje prodaju svoje ratarske proizvode.

Sinovi orijentisani na ratarstvo i nove tehnologije

U porodičnom poljoprivrednom biznisu, u kom imaju 80 krava muzara i još 150 grla, učestvuje sedam članova iz tri generacije. Trojica sinova Aleksandre i Gorana više su orijentisani ka ratarskoj proizvodnji kojom se njihovo gazdinstvo takođe bavi. Najstariji ima 21 godinu, srednji 17, a najmlađi 14 i sva trojica su ozbiljno rešena da nastave da se bave poljoprivrednom. Najstariji je završio srednju poljoprivrednu školu i već nosi dobar deo posla.

- Mi smo odlučili da im obezbedimo savremene uslove i udobnost, da rade posao koji vole i sačuvaju zdravlje. Oni su mladi i nove tehnologije u poljoprivredi su im jako zanimljive, tu su se stvarno usavršili. Pre svega mislim na gabaritne mašine koje imaju veliki učinak uz pomoć navigacije i koje su danas imperativ u agraru. Bez toga nema ekonomične, brze proizvodnje. Setva i đubrenje mogu da se urade u jednom prohodu, nema bespotrebnog trošenja repromaterijala. Ta savremena mehanizacija je nešto što je njima jako zanimljivo - naglašava Aleksandra.

Foto: Promo/Creative

I ona aktivno učestvuje u svim poslovima na gazdinstvu, kao i u donošenju odluka i upravljanju. Priznaje da se susreću sa brojnim izazovima i nizom faktora na koje ne mogu da utiču, od vremenskih prilika i loših godina do cena na tržištu.

- Zarade ima, ali spram uloženog rada i posla ne zaradimo koliko bi trebalo. Težak je ovo posao generalno, nekad radimo i po 20 sati. Međutim, dugujemo godinama i svemu što smo žrtvovali da ne odustanemo - kaže Aleksandra.

„Dobar je osećaj kada vidite proizvode svog rada“

Kada se sve sabere, ljubav prema poljoprivredi je ono glavno što ih drži i nada da će sledeća godina biti bolja.

- Mi sami pravimo radni dan i raspored i tu smo našli neku svoju oazu, a kada sve prođe i završi se jedan prirodni ciklus, čovek se dobro oseća, jer vidite proizvod svog rada, nešto opipljivo, nešto što ste stvorili. Smatram da je živeti na selu zdravije i mentalno i fizički - kaže poljoprivrednica iz Bašaida i dodaje da posle 23 godine ne bi ni mogla da zamisli drugačiji način života.

Volarovi imaju puno novih investicija u planu, kupovinu mehanizacije i zemljišta i izgradnju novih objekata i zato su dobro informisani o ponudi kredita. U poslednjih nekoliko godina imaju saradnju sa Banca Intesa, najviše kroz kredite za obrtna sredstva koji su im omogućili da održe kontinuitet u proizvodnji i spremnije dočekaju sledeću godinu.

Foto: Promo/Creative

- Banca Intesa stvarno ima široku ponudu kredita posebno prilagođenih porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, a sada je uvela i specijalnu ponudu kredita za žene koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom kao primarnom delatnošću. To može značajno da nam olakša pristup finansijama - kaže Aleksandra.

Žena u poljoprivredi nije ono što je nekad bila

Zanimljiv podatak je da na tržištu Srbije učešće žena nosilaca poljoprivrednih gazdinstava iznosi 20%, dok je u EU prosek 30%. Ženama koje su imale kontakt s poljoprivredom i tu vide svoju budućnost, Aleksandra poručuje da veruju u sebe i rade to što vole.

- Neka budu uporne i neka ne odustaju. Žena danas na poljoprivrednom gazdinstvu nije ono što je nekad bila. Naša zaduženja su papirologija, praćenje zdravstvenog stanja na farmi, eventualno muža. Žena je 24 časa dostupna, ona je više logistika. Možda ne može da stigne na svaki rođendan niti da se uvek posveti svojim potrebama, ali kada prođe sezona, svaka pronađe prostora i vremena za sebe, druženja i putovanja. Ne oskudevamo ni u čemu, nije nam drugačije i lošije nego u gradu. Imamo svoj mir i posao koji organizujemo kako nama odgovara - poručuje Aleksandra.

Pogledajte kako izgleda gazdinstvo Volarov Agrar i poslušajte Aleksandrino iskustvo OVDE.

(Telegraf.rs/PR)