Jelena je sa traktorom na "ti": Ona i suprug zaslužni su za proizvodnju 4.000 litara soka od organske višnje

Foto: Boris Mirkov

Porodica Topalović, pre svega supružnici Jelena i Vladan, a potom i njihova dva mališana, žive za isti san poslednjih deset godina. U tome ih nisu omele ni prvih sedam godina bez rezultata, prespavljivanje pod vedrim nebom jer svoju kuću nemaju i momenat kada su čvorci preko noći pojeli ceo rod njihove najslađe, feketićke višnje.

Kažu da kada nešto istinski želite, to i ostvarite, a ovi Beograđani pravi su primer ovog postulata. Sudski postupak oko kuće predugo traje, ali njihov voćnjak u Feketiću bogat je sa 650 stabala višnje od koje prave sok, a ove godine rodila je 15 tona. Iako značajna brojka, manja je nego prošle godine usled vremenskih neprilika.

Teme za vas

- Duplo manje soka imamo nego prošle godine, od 15 tona višanja, trenutno 4.000 do 5.000 litara soka. Nijedna godina do sad u poslednjih 20 nije bila takva što se tiče truljenja - započinje priču Jelena za Telegraf Biznis.

Ipak, skoro svu količinu soka koju su doneli u prvoj turi za Beograd, i prodali su u roku od 3 do 4 dana.

Ali nije uvek bilo sve tako slatko.

Foto: Shutterstock

Mala oda životu

Iako rođeni Beograđani, Jelenu i Vladana, uvek je privlačila priroda pa im tako nije bilo teško da sebe zamisle među stablima i travom do kolena.

U posao voćarstva prvi je ušao Jelenin suprug, kada je i zasadio prvo stablo feketićke višnje. Tokom sedam godina nisu imali niti jedan plod koji je mogao da pokaže da su na pravom putu, ali ni jednog trenutka nisu pomislili na odustajanje.

- Feketićka višnja je po otpornosti broj jedan. Jako je otporna na bolesti i ne traži nikakvu negu, aplicirali smo za organski sertifikat i evo sad smo ga dobili. U pitanju je izbalansiran odnos kiselosti i slatkoće, kada je zrela slađa je i od trešnje - kaže Jelena.

Kao i za sve u životu, tako je i za feketićku višnju bilo potrebno vreme i strpljenje. Ono za šta mnogi snage nemaju, ali ne i ova porodica.

- Prvih sedam godina uopšte nije rađao voćnjak, jer nije bio navodnjavan i onda je voćnjak u stvari odlagao rod do trenutka kada je dovoljno stasao da izbaci prve plodove - priseća se Jelena.

Međutim, ispostavilo se da se čekanje isplatilo, jer suša gotovo da ništa nije mogla njihovom rodu.

- Šta je prednost tog nenavodnjavanja, drveće je toliko pustilo korenje, tako da suša ništa nije mogla jer su crpeli vodu iz dubina - dodaje.

A onda, kada je konačno rodila, sve su im u jednom danu pojeli čvorci. No ni tada nisu odustali.

- Kada nam je prvi rod bio 2019. ili 2020. godine bukvalno su nam ceo rod u jednom danu pojeli čvorci, došlo je jato od nekoliko hiljada čvoraka i to je neverovatan prizor. Sve su pojeli... suprug je ostavio jedan dan višnje da bude zrelije - priseća se Jelena.

Priznaje i da čovek ne može da se ne zapita da li nešto nije u redu sa plodom, ali da ih je ljubav prema prirodi održavala sve vreme.

- Negde smo bili sigurni, pošto je ona tako otporna i žilava, da će u nekom momentu to krenuti, ali smo se sigurno nekada zapitali hoćemo li imati finansijskih sredstava za sve ovo, koliko još dugo treba da čekamo, da li su dobre te sadnice, čovek ne može da se ne zapita da li je sve u redu, ali kad smo videli te prve plodove odmah je bilo lakše. Generalno crpimo tu energiju iz želje i ljubavi da živimo u prirodi, volimo selo iako živimo u centru grada.

Spavanje pod vedrim nebom

S obzirom da sudski proces oko njihove kuće i dalje traje, ovaj bračni par godinama se dovija tokom petnaest dana berbe i prerade višanja, pa su tako mekani krevet nakon 12 sati rada zamenili dušekom u svom karavanu. A i on je znao da se izduva.

Kupali su se na improvizovanom tušu, a hrana... o njoj nisu ni mislili.

- Tuširali smo se vodom koju smo donosili iz burića, napravili smo mali rezervoar.. tu smo i spremali hranu, tačnije nismo ni stigli da spremamo hranu, čovek je od pola pet ujutru do ponoći u polju to sve traje, ta prerada, a mi moramo sve odmah da preradimo što uberemo da ne bi propalo.

S obzirom da su im deca mala, ostavljaju ih kod baka i deka, ali ova mama ne krije da jedva čeka i da se njihove ruke pridruže u proces proizvodnje soka od feketićke višnje.

- Pa to je uvek teška strana berbe, najteža strana je što naša deca ne mogu da učestvuju u celom tom procesu, nikada nisu ubrali višnju sa drveta jer nemamo gde da ih smestimo i kako to da izvedemo, to je posao u kojem ste u mašini od jutra do mraka, jedva smo imali vremena da ih pozovemo telefonom. Toliko je to naporno - priča Jelena za Telegraf Biznis.

Ova žena vozi traktor

Ceo proces ubiranja, inspekcije voća i proizvodnje soka isključivo samo od višnje staje ukupno dve nedelje. A radnika je sve manje.

- Prošle godine nije bilo trulih višanja, ove godine je to stvarno bio pakao. Preko 15 tona višnje je moralo da prođe kroz naše ruke, samo najkvalitetnije višnje su ulazile u proizvod, preko 5 tona višnje smo izdvojili - dodaje.

Kako ne bi ostali bez celog ploda, morali su da izvrše preradu u roku od 24 sata, a mašine su nabavili iz mesta koje je udaljeno čak 300 kilometara.

- Dve nedelje je trajalo čuvanje od čvoraka, berba je trajala pet do šest dana, inače može da se izvede u 2 do 3 dana kada čovek nije u preradi i u polju, ali zbog nedostatka radnika smo morali da prisustvujemo na oba mesta - pojašnjava Jelena.

Kaže da je uprkos jačoj dnevnici, radnike veoma teško pronaći. A i kada ih nađu, više je žena nego muškaraca. Upravo iz tog razloga Jelena je morala da nauči da vozi traktor.

- U berbi nas je bilo osmoro ili devetoro, zavisi od dana, a u preradi recimo možda 10 do 15 ljudi. Mnogo se više žena javilo nego muškaraca, neverovatno, tamo su žene jako vredne i neverovatno fizički izdržive i prošle godine smo imali više žena u berbi i preradi. To više nije pitanje ni dobre dnevnice nego jednostavno čoni mi se da ljudi neće da rade, da im je naporno, teško.

- Što se tiče traktora uspeli smo prošle godine da ga kupimo i pomislila sam kad mogu da vozim kola mogu i traktor. Dva dana pre berbe sam sela da ga vozim i tako sam krenula, 650 stabala sam uspela da sredim. Ne dam sad traktor, moj je - smeje se Jelena.

U februaru ove godine kupili su i vojni kontejner, koji im služi kao kuća dok traje berba, a za sledeću sezonu Jelena planira da ga i oslika spolja.

Foto: Jelena Topalović

Ulje od višnje

S obzirom da ovi partneri "ne znaju za odmor", osmislili su i kako da iskoriste ostatak od plodova - koštice. Naišli su na naučnu studiju o delotvornosti ulja od višnje, a kako je Vladan mašinac po struci, osmislio je mašinu koja odvaja seme od ljuske.

- Ima jako dobra svojstva za negu kože i antitumorna djestva. Osmislili smo mašinu jer ne postoji nigde u našem regionu, samo u Americi postoji neko ulje. Prvo smo smislili mašinu koja krcka to, odnosno samo smo je prilagodili, a mašinu za  odvajanje semena od ljuske je osmislio suprug - kaže Jelena.

Celukopni troškovi u toku proizvodnje skočili su za 40 odsto, samim tim to je uticalo i na cenu njihovih proizvoda.

- Cenu smo povećali između 30 i 40 odsto, prošle godine je litar soka bio 450, danas je 600 - zaključuje Jelena.

(Telegraf Biznis)