Čuvena skela u Tarašu opet ne radi: Obilaznim putem ima 40 km u jednom smeru, "bez nje nema sela"

Iako je na bačkoj strani ostalo još neuzorane i neposejane taraške zemlje, poljoprivrednici iz ovog sela na području grada Zrenjanina do nje više neće moći preko skele. Do svojih njiva moraće preko Žabaljskog mosta, što je ne samo duže nego i mnogo nebezbednije.

– Prema ugovoru, skela u Tarašu bi trebalo da je u funkciji od 1. maja do 30. decembra, sa pauzom u toku leta. I prethodnih godina bilo je problema, ali sada nas je vlasnik brodića koji je vukao skelu, inače iz Beograda, obavestio da više neće dolaziti, jer mu njegova usluga nije plaćena na vreme. On u Beogradu ima unosnijeg posla, a nama ostaje da se snalazimo kako znamo i umemo – kaže za portal Zrenjaninski.com poljoprivrednik i korisnik skele Boža Marinkov, inače član Saveta Mesne zajednice Taraš.

Teme za vas

Tarašani na bačkoj strani imaju oko 1.800 hektara najplodnije zemlje, a na banatskoj nekih 700 – 800 hektara, uglavnom pašnjaka i slatine. To znači da opstanak sela, koje po poslednjem popisu ima oko 800 stanovnika, zavisi od zemlje u komšiluku.

– Bez skele nema sela, to bi svima trebalo da bude jasno. Mi smo i do sada imali problema, jer skela ne ide preko Tise kad duva vetar ili pada jaka kiša. Ipak, da nam skela prestane sa radom 1. novembra, to još nije bilo – ističe Marinkov.

Taraš su ove godine dva puta posetili gradski čelnici. Na tim sastancima im je skrenuta pažnja na problem sa skelom, dodaje Marinkov.

– Naša računica kaže da na skelu grad iz budžeta potroši 3,5 miliona dinara. Tako ispada po informaciji koju nam je dao vlasnik brodića, da se njegova usluga plaća 10.000 dinara danima kada ne radi, a 20.000 kada radi. Na sastancima je, prema računicama koje su gradski čelnici izneli, cifra maltene tri puta veća. Nije nam jasno, koliko u stvari košta brodić i da li je moglo da se smisli nešto bolje i jeftinije za ove četiri godine, koliko skela ne ide uz pomoć sajle – kaže Marinkov.

Vratili bi sajlu, al' to je krivično delo

Tarašani su odlučni da dođu do svojih njiva pa po cenu i da vrate sajlu.

– Rekli su nam da je to krivično delo i da ne smemo sajlu vraćati. Mi smo ponudili rešenje da sajla ide iznad reke. Odgovoreno nam je da je to skupo. A ovo nije skupo – pita se Marinkov.

Problem sa skelom koja je u Tarašu bila u funkciji decenijama nastao je pre nekoliko godina, nakon donošenja uredbe po kojoj je na međunarodnim vodama zabranjena upotreba skela sa sajlom.

Skelom je dnevno sa banatske na bačku stranu prevoženo i po 50 traktora i priključnih mašina.

Kada skela nije u funkciji, poljoprivrednici iz Taraša moraju okolnim putevima pa preko Žabaljskog mosta, što je 40 kilometara u jednom smeru.

(Telegraf.rs)