Kozji sir profesora Momčila iz Mačve osvojio svet: Služe ga u i elitnim beogradskim restoranima

Na svom gazdinstvu u Glušcima, selu u Mačvi, Momčilo Budimirović (79) proizvodi jedinstven kozji sir sa plesnima i čubrom u hrastovoj kori. Delikates izuzetnog kvaliteta i ukusa Momčilo je krenuo da pravi pre 25 godina, kada se posle penzionisanja u Višoj poljoprivrednoj školi u Šapcu, gde je radio kao profesor, vratio u rodno selo.

Momičilo je kupio koze, sagradio farmu, nabavio opremu i započeo, priznaje, avanturu da napravi sir kakav niko nije pre njega napravio na Balkanu i u Evropi, pa ni u postojbini sireva Francuskoj.

Teme za vas

- Samo u Francuskoj ima skoro 300 vrsta kozjeg sira, ali sam tragao da napravim sir koji ne liči na one kakvih već ima. Nije bilo lako, bilo je mnogo gubitka. Danas napravimo, sutra bacimo. Kada sam dobio sir koji budi sva čula, shvatio sam da je to ono što sam želeo. Mi u kući smo ga rado jeli, nama je bio najbolji - priča Momčilo.

Takav sir, za koji profesor Momčilo iz skromnosti izbegava da kaže kako je proizvod njegovog truda, umeća i pameti, odmah se dopao Evropljanima, pa je, ni manje ni više, osvojio zlatne medalje na sajmovima inovacija "Eureka" u Briselu i "Arhimed" u Moskvi. Dugačak je spisak nagrada, medalja i drugih priznanja sa sajmova koje su se nizale, kao i zadovoljnih kupaca iz cele Evrope gde se našao na trpezama. Momčilov sir služi se na Svetosavskom balu u Parizu i na Svetoj Gori, a godinama je na meniju elitnih restorana u Beogradu.

- Sir je potpuno prirodan, dodaje se samo kuhinjska so. Čubar, koji se stavlja u sirnu masu daje mu jedinstven ukus, kao i hrastova kora sa plesnima koja je okolo da sačuva svežinu, odnosno da se ne bi sušio - objasnio je Momčilo.

Da se dobije kilogram sira potrebno je 18 litara mleka i dosta rada do izlivanja u kalupe kada se sir ostavlja da sazreva tri meseca. Ranije je vredni profesor skoro sve poslove obavljao uz pomoć samo jedne radnice. Hranio je i muzao koze, sakupljao hrastovu koru, razlivao u kalupe, prevrtao dok je sazrevao. Dnevno je u vreme pune muže koza proizvodio oko 60 kilograma sira. Onda je smanjio broj koza, pa na kraju preostalih tridesetak u stadu ustupio prijatelju da brine o njima i redovno mu dostavlja mleko na preradu.

- Mene su godine stigle, deca su se školovala i svako radi svoj posao i ovo ih ne interesuje, a mladih koji bi radili nema. Ali, ja ne odustajem. Pronašao sam pomoćnicu koja je dosta naučila, a ima i volju da radi. U ovom periodu se koze jare, pa nemaju mnogo mleka i manje sireva proizvodimo, ali od proleća krećemo punim kapacitetom - priča Momčilo koga prepoznaju po vedrom duhu, marljivosti i istrajnosti koji ga održavaju vitalnim i ambicioznim i u dubokoj starosti.

(Telegraf.rs)