Država i osiguravači zajedno da rešavaju probleme štete u poljoprivredi

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Prethodna godina, ali i prethodnih 10 godina, bile su izuzetno teške za poljoprivrednike u Srbiji - bilo je štete od grada, superćelijskih oluja, i država i osiguravači moraju da se uključe u zajedničko rešavanje ovih problema, rekao je danas Tanjugu Milo Marković, član Izvršnog odbora Dunav osiguranja, posle panela na 7. srpskim susretima osiguravača na Zlatiboru.

"Konstatovano je da postoji negativna selekcija u osiguranju. Dakle osiguravaju se samo oni koji imaje štetu, a to možemo da prevaziđemo tako što ćemo da izjednačimo subvencije u svim regionima", objasnio je Marković.

To znači, kako je rekao, da više nema 40 posto u nekim regionima do 70 posto u drugim regionima, već da te subvencije budu jednake i da tako stimulišemo i druge ljude i druge stanovnike da se uključe u osiguranje i time povećamo obuhvat.

Teme za vas

Marković je naglasio da postoje razna rešenja kako to da se uradi, ali svakako da je državna ključni faktor u regionu u održivosti ovog sistema.

"To su uglavnom sistemi koji podrazumevaju formiranje privatno javnih pulova osiguranja. Napomenuto je da je turski model dao izvanredne rezultate, skrenuta je pažnja na mađarski model, na španski model", podvukao je Marković.

Naglasio je da je poruka sa današnjeg panela da osiguranje u poljoprivredi više ne možemo da gledamo samo u prošlost i da se pažnja mora usmeriti na klimatske promene.

"U tome mnogo može da nam pomogne savremena tehnologija. Dakle ne gledamo više u retrovizor, ne gledamo rezultate prethodnih 10 godina, nego gledamo šta kažu sateliti kako će se vreme odvijati u narednih mesec, dva koliko traje sezona" pojasno je Marković.

Kaže da je reč o zahtevnom poslu, ali da je rešenje na vidiku kojim će biti zadovoljni i poljoprivednici i država i osiguravači. Ono na čemu treba raditi, istakao je Marković, jeste osiguranje poljoprivrede od grada o kojem se priča ceo vek, još od 1905. godine.

Na panelu se danas čulo da je u Srbiji osigurano tek 12 posto poljoprivrednog zemljišta te da bi uključivanjem većeg broja poljioprivrednika dovelo do sniženja cena ovog osiguranja, većoj sigurnosti za državu, boljem rezultatu za osiguravače, ali i većoj sigurnosti samih poljoprivrednika, jer država plaća subvencije od 40 do 70 odsto, što svakako treba iskoristiti.

(Telegraf Biznis/Tanjug)