Možete li da pogodite čija je zastava? Ubedljivi lider u proizvodnji kakao zrna, sa 2,2 miliona tona

Foto: Shutterstock

Nema sumnje da milijarde ljudi na planeti uživaju u ukusu čokolade i svim njenim oblicima, ali nekolicina njih (u odnosu na globalnu populaciju) proizvodi gorki kakao - i bukvalno i simbolično sa gorkim ukusom u ustima. U pitanju je industrija vredna više milijardi dolara, koja se decenijama razvija kao "motor" najmoćnijih svetskih prehrambenih kompanija (Nestle, Mars i Ferrero Group samo su neke od njih).

Ovi popularni brendovi učinili su čokoladu svakodnevnim artiklom koji većina nas uzima "zdravo za gotovo", ali samo postojanje industrije čokolade nije ništa drugo do "izvanredno" kada se uzme u obzir njeno poreklo. Čokolada se, naime, pravi od kakao zrna, ploda kakao drveta.

Ovo drveće može da raste samo u vrlo specifičnim uslovima; potrebne su mu visoke temperature, visoka vlažnost i mnogo vode, a ta vrsta tropske klime nalazi se samo na uskom delu planete, oko ekvatora.

Ukus kakaoa varira od zemlje do zemlje, ali malo je verovatno da ćete iskusiti razne sorte, jer uglavnom dolazi sa jednog, istog mesta. Iako možete dobiti kakao iz Centralne Amerike ili Južne Azije, Zapadna Afrika dominira industrijom.

I dalje vodeća svetska zemlja u proizvodnji kakaoa je Obala Slonovače.

Prema podacima Statista, Obala Slonovače je 2022. proizvela 2,2 miliona tona kakao zrna, skoro tri puta više od drugog po veličini svetskog proizvođača — susedne Gane — koji je proizveo 750.000 tona. Kada je reč o prihodima za život, više od četvrtine stanovništva Obale Slonovače oslanja se na kakao, ali ubira samo mali deo kolosalnog profita industrije čokolade.

Sada se, doduše, sve više poljoprivrednika bori za svoja prava, a to bi moglo drastično da promeni industriju kakaoa.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Nemoguće je "preceniti" koliko je kakao važan za ljude Obale Slonovače. U intervjuu za Gardijan, N'Zi Kanga Remi koji upravlja Odeljenjem Adzope, severno od najvećeg grada Abidžana, objasnio je da praktično svaki aspekt života u Obali Slonovače zavisi od robusne industrije kakaoa.

- Moje obrazovanje je finansirano preko kakaoa! Naše kuće su izgrađene od kakaoa! Temelji naših puteva, škola, bolnica - sve je kakao! Naša vlada radi na kakaou! Sva naša politika se fokusira na održavanje kakaoa! - izjavio je.

Ali, poljoprivrednici u ovoj afričkoj državi samo uzgajaju i beru sirova zrna kakaoa, dok su uglavnom isključeni iz procesa proizvodnje čokolade. Iako je kakao glavni sastojak te poslastice, neki gigantski brendovi često umanjuju njegovu vrednost.

Stvarni procenat kakaoa u čokoladi može značajno da varira, a proizvođači mogu koristiti minimalne količine da povećaju svoju ponudu za većinu proizvoda, kao i profit. Na kraju krajeva, kompanije koje prodaju gotov proizvod jesu te koje "ubiraju plodove".

Gorak ukus slatke čokolade

Većina kakaoa proizvedenog u Obali Slonovače izvozi se u Evropu, gde se nalaze najveći proizvođači. Najtužnije je što malo ljudi u toj zemlji uopšte i uspe da proba plod koji ubere. Prosečan građanin pojede samo oko pola kilograma čokolade godišnje, dok Švajcarci, koji su vodeći svetski potrošači čokolade, pojedu oko 10 kilograma godišnje. Prosečan Amerikanac za 12 meseci pojede nekih 4,5 kilograma.

Dok bogate nacije sveta slobodno uživaju u čokoladi, farmeri iz Obale Slonovače ubiraju male nagrade za svoje napore. Prema Al Džaziri, ta nacija proizvodi 45% svetskog kakaoa, ali prima samo 4% globalnog profita. Poljoprivrednici zarađuju samo 1.200 dolara godišnje, a malo njih ima pristup pumpama za vodu, kanalizacionim sistemima ili struji.

Žene su posebno obespravljene, a one obavljaju većinu koraka u proizvodnji tamnog zrna. Malo koja među njima ima zakonsko vlasništvo nad zemljom na kojoj radi. Industrija kakaoa se, takođe, dovodi u spornu vezu sa dečjim radom.

Foto: Pixabay/5671698

Prema podacima, više od 2 miliona dece radi na plantažama kakaoa u Gani i Obali Slonovače. Poslednjih godina, organizacija posvećena okončanju dečjeg rada u industriji kakaoa - International Rights Advocates, podnela je tužbe protiv velikih kompanija za proizvodnju čokolade, navodi Gardijan.

Takođe su uloženi napori SAD i EU da se zabrani uvoz kakaoa koji je povezan sa dečjim radom. Mimo toga, krčenje šuma je još jedna velika briga u poslovanju sa kakaom. Prema Cocolectic-u, živahne prašume Obale Slonovače nestaju po stopi od 3% godišnje, kako se više zemlje "čisti" za proizvodnju kakaoa.

Možda najviše uznemirujući je podatak Jejlske škole za životnu sredinu iz 2019. koji govori da se 40% useva kakaoa u Obali Slonovače uzgaja ilegalno, na zaštićenom šumskom zemljištu.Domaće divlje životinje — posebno šimpanze i slonovi — su devastirane, a neke šume su izgubile čitavu populaciju primata.

Kako Obala Slonovače menja biznis sa kakaom?

Industrija kakaoa je nesumnjivo problematična, ali nedavno je Obala Slonovače napravila ohrabrujuće korake ka svetlijoj budućnosti. Naime, 2018. ministar za vode i šume je najavio je da će vlada uložiti 1,09 miliona dolara u obnovu šuma, sa ciljem da povrati 20% šuma u ​​zemlji do 2030. godine.

Takođe, Obala Slonovače i Gana su 2020. godine uspostavile Diferencijal životnog dohotka (LID). Ova premija od 400 dolara po toni na izvoz kakaoa ide direktno poljoprivrednicima.

Međutim, konditorske kompanije su brzo pronašle "rupu", kako bi izbegle plaćanje naknade. Umesto da kupuju kakao direktno iz Obale Slonovače, glavni brendovi kao što su Hershey's i Blommer (najveći prerađivač kakaoa u Severnoj Americi) počeli su da kupuju svoje zalihe polovno na fjučers tržištima kako bi izbegli LID.

Jedan od razvojnih događaja koji obećavaju u Obali Slonovače jeste uspon tzv. Fairtrade zadruga/farmi. Sa sedištem u malim selima, one rade na okončanju dečjeg ropstva i očuvanju šumskog zemljišta.

(Telegraf Biznis)