Luka Popović za Telegraf Biznis: Inovacije, edukacija i održivost su ključ za budućnost Delta Agrara

Na Kopaonik biznis forumu razgovarali smo sa Lukom Popovićem, CEO Delta Agrara, o savremenim izazovima u poljoprivredi, primeni novih tehnologija i održivosti.

U intervjuu za Telegraf Biznis, Popović je govorio o tome kako se tradicija i inovacije prepliću u poslovanju kompanije, kao i o potencijalima Srbije u proizvodnji hrane.

• Kako Delta Agrar osigurava viši kvalitet hrane i koji su ključni faktori u održavanju standarda proizvodnje?

- Delta Agrar je jedna od najvećih agrarnih firmi u našem regionu. Uvođenjem svih najnovijih tehnologija koje možemo da implementiramo na našim oranicama, sa svim tim food safety standardima koje koristimo, sertifikatima, trudimo se da samim tim hrana koju proizvedemo, bilo da su to naše svinje, da li je to naše mleko, da li su to naše jabuke, budu po najvišim evropskim standardima. Mi mnoge stvari koje proizvodimo na našoj zemlji, proizvodimo po evropskim standardima, ne po srpskim standardima, recimo kao što je mleko, zato što smo mi dominantno izvozna firma i naša tržišta zahtevaju i neke specifične, kvalitativne karakteristike robe koje proizvodimo. Tako da moramo da budemo spremni za to, da li su to i neki drugi standardi, tako da samo u toj širini naše proizvodnje pokušavamo da napravimo najkvalitetniju i najzdraviju hranu. A verujte da mi u Srbiji jedemo izuzetno zdravu hranu.

• Koji su glavni izazovi i potencijali za izvoz srpske poljoprivredne proizvodnje na strana tržišta?

- Mi imamo dosta potencijalnih novih tržišta na koja treba da se fokusiramo. Čuli ste da smo potpisali sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, ogromno tržište, najveće na svetu. Imamo već potpisan sporazum sa Egiptom. To su bitna tržišta za nas.

Popović ističe da izazovi jesu upravo usaglašavanje.

- Svaka poljoprivredna roba podlaže velikom nivou zaštite uvoznih barijera u smislu sanitarnih standarda koje morate da ispunite, raznih sertifikata koji moraju da se usaglase između zemalja u koje izvozite. Tako da to su nam najveći izazovi. Ta neka propratna birokratija različitih tržišta, različitih sertifikata, fitosanitarnih, raznih bolesti, kada je recimo stočarstvo u pitanju, negde imate svinjsku kugu, mi ne možemo da izvozimo naše svinje. Tako da to su nam definitivno izazovi s kojima se suočavamo i s kojima ćemo se suočavati u narednom periodu, a realno najveći potencijali su ta ogromna tržišta koja smo dobili, gde možemo da budemo konkurentni, gde imamo robu koja može da bude prisutna tamo, a onda moramo da odradimo i taj drugi deo.

• Kakve investicije Delta Agrar planira u agrarnom sektoru ove godine i na koje oblasti će biti fokus?

- Delta Agrar i naša grupa svake godine investira. Naš food processing i Delta Agrar grupa su investirali preko 30 miliona evra. U sledećoj godini imamo nove projekte u voćarstvu, ulazimo u neke nove kulture, jer vidite kako je vreme prošle godine bila najtoplija godina u istoriji čovečanstva. Moramo da se prilagođavamo sa sortimentom, šta ćemo proizvoditi. Ulažemo mnogo u navodnjavanje, jer bez navodnjavanja nećete moći da imate bilo kakvu proizvodnju. Ne govorimo više o dobrim prinosima, nego o bilo kakvoj proizvodnji.

Digitalizacija kao ključ uspeha.

- Ulažemo mnogo u digitalizaciju. Unapređenje procesa, koristimo sve moguće digitalne alate koje su nam na raspolaganju. I ono što isto nama važno, mi to ne radimo samo za našu firmu. Mi imamo skoro 4000 partnera, kooperanata s kojima sarađujemo, različitim biznisima kojima se Delta Agrar bavi, tako da se trudimo kroz zastupanje tih najboljih brendova na svetu, semena, mehanizacije, navodnjavanja, kao i kroz naša znanja i stručnjake, da to prenesemo na naše partnere. Samo kroz ceo sistem možemo da podignemo volumen, obezbedimo dovoljno količine robe i da zajednički izađemo ne samo na srpsko tržište, nego na region i dalja tržišta na koja smo prisutni.

• Na koji način kombinujete održivost i modernizaciju poljoprivrede kako biste napredili dugoročnu proizvodnju?

- To je odlično pitanje. Delta Holding, ne samo Delta Agrar, mi smo jedni od lidera i možda i prva kompanija koja je krenula sa CSR-om i sa ESG-em, tako da mi, što zbog naših partnera, ali još važnije zbog sopstvene želje da budemo spremni za ono što nam dolazi u narednim godinama, pripremamo se, sertifikujemo se, koristimo sve moguće, nemamo pravu reč na srpskom, ali te neke food safety procedure. Mi to radimo u okviru naše proizvodnje, da bukvalno možemo da vam damo ono što bi rekla Evropa: od njive do stola. Možemo da vam napravimo kompletan proizvod, prateći sve te sertifikate, sigurni smo da je hrana u skladu sa svim standardima i da kažemo apsolutno zdrava.

• Koji su to novi strateški planovi Delta Agrara i kako će uticati na domaću i regionalnu poljoprivrednu industriju?

- Mi definitivno u narednom periodu planiramo, mi već imamo sada kompaniju u BiH, planiramo da se širimo na region, investiramo mnogo u našu fabriku ulja, širimo se u tom uljarskom sektoru, širimo se u našem polju distribucije, dovodimo nove brendove, imamo najnovije brendove iz Amerike koje nam dolaze ovde u domenu semena. Širimo naš sojarski biznis, tako da definitivno kroz te tri glavne grane u koje idemo, i četvrta, koju nećemo da zaboravimo, jeste voće. Kroz naše partnere, kroz nove voćne vrste koje razmišljamo da podignemo na sledeći nivo, kao što je lešnik, naš cilj je da do sledećih pet godina budemo jedna od vodećih regionalnih firmi. Već smo prisutni na tržištima na kojima želimo da budemo još ozbiljniji, s fokusom na tržište Evropske unije i tržište bivše Jugoslavije.

Luka Popović, CEO Delta Agrara, govorio je i o izazovima s kojima se suočavaju proizvođači u poljoprivredi, posebno u kontekstu održivosti i organizacije proizvodnje. Na panelu Kopaonik biznis foruma, on je naglasio kako je njihova kompanija sposobna da kontroliše ceo proizvodni proces, od početka do kraja, što predstavlja značajan izazov. Kako je objasnio, "

- Mi kao proizvođači možemo da kontrolišemo proces, ali se prioriteti ljudi lako menjaju, često zbog političkih izbora i geopolitičkih faktora. Ove promene ne utiču na kvalitet hrane, ali mi kao izvozna firma moramo da vodimo računa o tome."

Popović je takođe istakao važnost edukacije u procesu postizanja održivosti u poljoprivredi.

- Pored toga što smo proizvođači, mnogim kompanijama smo i partneri. Ne delimo ih na male i velike, već na dobre i one koji će to postati. Edukacija je ključna, jer kroz znanje koje delimo sa našim partnerima, nastojimo da im pomognemo da postanu profitabilni. Važno je da svi shvate kako da rade održivo - rekao je Popović.

On je dodao da je poljoprivreda u Srbiji suočena s mnogim izazovima, posebno kada je reč o infrastrukturi i prirodnim resursima.

- Mnogo ljudi razmišlja o IT industriji jer se čini da je lakša, dok mi, pre nego što ustanemo, prvo gledamo u nebo da proverimo da li je padala kiša. No, ne smemo zaboraviti da poljoprivreda zahteva stabilnu infrastrukturu, pristup vodi i da radimo kako bismo ostvarili profit.

Govoreći o regenerativnoj poljoprivredi, Popović je istakao značaj vraćanja zemljištu onoga što mu pripada, kroz plodorede i odmor zemlje.

- Plodna zemlja je temelj naše proizvodnje. Ranije smo imali 5-6% humusa u zemlji, a danas mnogi imaju samo 1%. Da bi zemlja ostala održiva, potrebno je da se menjaju prakse, i to je odgovornost nas svih - rekao je on.

Popović je takođe komentarisao izazove sa aflatoksinom i njegovim uticajem na poljoprivredu, naglašavajući da Srbija mora striktno da se pridržava evropskih standarda.

- Aflatoksin nije problem koji se ne može rešiti, ali sve mora biti u skladu sa propisima. Ako proizvedemo loše mleko, to znači da ćemo morati da uvozimo, što nas vraća na početak.

Govoreći o problemima saradnje među poljoprivrednicima, Popović je naglasio da je poverenje ključno za uspeh, iako to kod nas još uvek nije razvijeno.

- Kod nas postoji iskrivljena verzija korporativnog modela, posebno kada je reč o deljenju profita. Mnogi nas porede sa italijanskim i francuskim zadrugama, ali kod nas još uvek nemamo poverenja među preduzetnicima - izjavio je Popović.

Na kraju, Popović je zaključio da je za dugoročni uspeh srpske poljoprivrede potrebno razviti jasnu strategiju i povećati poverenje među preduzećima.

- Moramo postaviti temelje za poljoprivredu kakvu želimo za pet godina. Tada ćemo imati strateški put i moći da ostvarimo veće ciljeve, kao i da uključimo male i srednje preduzetnike u širi razvoj - poručio je Popović.

(Telegraf Biznis)