Posao za celu porodicu: Pejići na salašu kod Novog Sada uzgajaju vrhunski organski lešnik

Poljoprivredno gazdinstvo "Pejić" na Pejićevim salašima kod Novog Sada bavi se organskim lešnicima zahvaljujući gradskoj Upravi za privredu Novog Sada, koji svake godine znatno pomaže organske proizvođače.

Tako je i Aleksandru Pejiću, diplomiranom poljoprivrednom inženjeru, pomogao da voćnjak lešnika iz konvencionalne proizvodnje pretvori u organski.

Teme za vas

- Da nema podsticaja Grada Novog Sada verovatno ne bih uspeo da održim proizvodnju jer bez mehanizacije se ne može imati voćnjak, pogotovo ne veći zasad. Svake godine, zahvaljujući podsticajima, uz sopstveni novac, kupim i po jednu mašinu i nekako uspevam da budem na pozitivnoj nuli jer klimatske promene umanjuju rod i zaradu - kazao je Pejić za Dnevnik.

Foto: Unsplash

Zasad Pejićevog lešnika star je devet godina, a sedam godina je organski. Pun rod će dostići tek od desete i jedanaeste godine, kada bi lešnika svake godine, bar po knjigama, trebalo da bude sve više i prinos dostigne 2,5 tona do pet tona po hektaru.

Ćerke i sin glavna radna snaga

Glavni problem u poljoprivredi je nedostatak radne snage, koji u velikom voćnjaku može da dovede i da se odustane od posla. Na sreću, to u gazdinstu Pejić nije slučaj.

- Imam troje, zaista vredne dece, dve ćerke, od kojih je jedna studenkinja, koje svaki slobodan trenutak koriste da pomognu u voćnjaku. I sin osnovac, takođe, pomaže. Mada se misli da lešnike treba samo posaditi i da drugog posla nema, to nije tačno, voćnjak zahteva puno rada, treba ga okopavati, kositi travu i biti stalno prisutan - navodi Aleksandar Pejić.

Organska proizvodnja

Osnovni organski preparat za zaštitu bilja koji koristi u voćnjaku je kopriva, zatim soda bikarbona, bakar, sumpor i dozvoljene aminokiseline, ali i organsko đubrivo od konja koje drži.

Foto: Shutterstock

Ove godine bacio je 60 tona organskog đubriva jer su i livade oko voćnjaka pod organskom proizvodnjom, i tako ima ceo krug zatvoren u organskoj proizvodnji.

Klimatske promene

Prošle godine, zbog suše i vrućine, a pretprošle godine zbog superćelijske oluje prinos je bio loš. Klima se menja i uprkos sistemu za navodnjavanje i trudu ne dobijaju se očekivani prinosi .

- Lane je plod, još dok je bio na drvetu, pukao, i kada je otpao na travu, ušla je vlaga i 80 odsto lešnika je istrulilo. To se desilo u svim voćnjacima, a ne samo kod mene. Dok je prvi rod pao na suvo i tu je bio lep prinos, radman je bio od 35 do 40 odsto - naveo je Pejić. - Ove godine kupio sam malč folije da rod pada na foliju , pa ću videti kako ću proći, jer klima svake godine uzima deo prinosa.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)