Apokalipsa u košnicama: Srbija gubi više od 100 miliona evra zbog pomora pčela!

Masovno uginuće pčela u Srbiji pretvara se u pravu ekonomsku katastrofu - šteta bi mogla da premaši čak 100 miliona evra, procenjuju stručnjaci iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Prema rečima Rodoljuba Živadinovića, predsednika Saveza, u pojedinim opštinama stradalo je i do 90% pčelinjih društava. S obzirom na to da svako društvo broji između 20.000 i 50.000 pčela, gubici su zastrašujući. Primera radi, jednom pčelaru od 365 košnica preživelo je tek nekoliko, dok je u mestima poput Apatina šteta nešto manja, ali i dalje ozbiljna — oko 15%.

Teme za vas

Foto: Thomas Völcker/Pixabay

Glavni uzrok pomora, prema analizi stručnjaka, jeste prošlogodišnja suša i katastrofalan nedostatak polena, ključne hrane za pčele tokom formiranja "zimskih" pčela. Bez dovoljne ishrane, pčele su izgubile imunitet i postale lak plen virusima i parazitima poput zloglasne varoe. Živadinović ističe da je situacija dramatična i da nijedna mera do sada nije uspela da zaustavi gubitke.

Da bi slika bila još mračnija, slični trendovi zabeleženi su i u Mađarskoj, dok u SAD pčelari beleže gubitak čak 62% pčelinjih društava. Tamo se ovaj problem vuče još od 2006. godine, a milioni dolara utrošeni na istraživanja do danas nisu dali konačan odgovor na pitanje: zašto pčele umiru?

Foto: Shutterstock/Kuttelvaserova Stuchelova

Ekonomski gledano, posledice za Srbiju biće višestruke. Pored direktnih gubitaka u pčelarstvu, očekuje se i ogroman udar na poljoprivredu, jer pčele oprašuju čak 70% kultura koje čine osnovu ishrane ljudi i stočne hrane. Nestanak oprašivača povući će za sobom pad prinosa voća, povrća, ali i uljarica poput suncokreta i soje, čime se lanac štete širi na celu ekonomiju.

Stručnjaci upozoravaju da, ako se trend nastavi, Srbija bi naredne godine mogla da ostane bez čak polovine ukupne proizvodnje meda, a time i značajnog dela izvoza koji godišnje donosi milione evra.

„Da smo na vreme selili pčele u područja bogatija polenom ili ih dohranjivali zamenama, možda bismo uspeli da sačuvamo više društava“, zaključuje Živadinović u izjavi za agenciju Beta, ali dodaje da borba nije gotova — pčelari se još nadaju da će spasiti makar deo populacije i umanjiti kolaps koji preti da uzdrma ne samo pčelarstvo, već i ukupnu srpsku poljoprivredu.

(Telegraf Biznis)