Cene hrane u Hrvatskoj otišle u nebo: Najskuplji meso i ulje, suša "otvara novi strah"

Cene hrane u Hrvatskoj približile su se u junu najvišem nivou u dve godine, budući da je skok cena mesa i biljnih ulja nadjačao znatno jeftiniji šećer i žitarice, pokazao je u petak izveštaj agencije UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO).

FAO‑v indeks cena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda iznosio je u junu 128,0 bodova i bio je za 0,5 odsto viši nego u maju. Njegova vrednost se tako ponovo približila najvišem nivou u dve godine, od 128,2 boda, koji je dostignut u aprilu.

Teme za vas

U odnosu na prošlogodišnji jun cene su bile više za 5,8 odsto.

Najviše su u maju poskupela biljna ulja, za 2,3 odsto, uz više cene palminog, repičinog i sojinog ulja zbog pojačane potražnje u sektoru biogoriva.

Cene suncokretovog ulja blago su pak smanjene zbog pojačane proizvodnje u crnomorskom regionu.

Cene mesa takođe su znatno porasle, za 2,1 odsto, dostigavši novi najviši nivo otkad FAO objavljuje podatke, jer je snažno poskupljenje govedine, svinjetine i ovčetine ponovo nadjačalo pad cena mesa peradi.

Mlečni proizvodi poskupeli su u junu za 0,5 odsto, budući da je ograničena ponuda u Okeaniji i EU i kontinuirano visoka potražnja u Aziji drugi mesec zaredom podigla cene putera na najviši nivo otkad FAO objavljuje podatke.

Šećer je pak znatno pojeftinio u junu, četvrti mesec zaredom, i to za 5,2 odsto u odnosu na maj, uz pad cena na najniži nivo od aprila 2021, pod uticajem očekivanja da će rod šećerne trske u Brazilu, Indiji i na Tajlandu, vodećim proizvođačima, biti izuzetno dobar s obzirom na povoljne vremenske uslove i veće zasejane površine.

Foto: Pixabay/Momolebo2020

Znatno su u šestom mesecu ove godine pale i cene žitarica, za 1,5 odsto na mesečnom nivou, što odražava oštar pad cena kukuruza, drugi mesec zaredom, zbog obilne ponude iz Argentine i Brazila. Pšenica je pak poskupela zbog bojazni da bi suša mogla da ugrozi rod u Rusiji, SAD i pojedinim delovima EU.

Još sredinom juna, pre toplotnog talasa, FAO je prognozirao da će zbog povoljnih vremenskih uslova proizvodnja pšenice u EU ove godine porasti za 13 odsto.

Rizik visokih temperatura

U odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištu žitarica FAO je blago podigao procenu globalne proizvodnje žitarica u ovoj godini, na 2,925 milijardi tona, što je novi najviši nivo otkad objavljuju podatke.

To bi značilo da bi porasla za 2,3 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Iako su ukupni izgledi za pšenicu, kukuruz i pirinač poboljšani, iz agencije napominju da bi prognozirano vruće i suvo vreme u pojedinim ključnim regionima moglo da utiče na proizvodnju, posebno kukuruza.

Foto: Tanjug/STF

Svetska potrošnja žitarica trebalo bi u sezoni 2025/2026. da poraste za 0,8 odsto, na 2,898 milijardi tona, procenjuje FAO.

Zalihe žitarica trebalo bi na kraju tekuće sezone, u julu naredne godine, da budu veće za 2,2 odsto nego na njenom početku i da iznose, prema procenama agencije, 889,1 milion tona.

Svetska trgovina žitaricama trebalo bi pak u novoj sezoni da poraste za 1,2 odsto, na 486,9 miliona tona, uz pojačan izvoz pšenice i pirinča i blag pad obima trgovine kukuruzom, predviđa FAO.

(Telegraf Biznis/Poslovni.hr)