Albanac se obogatio na klimatskim promenama: Uzgaja i masno naplaćuje ovo EGZOTIČNO VOĆE!

Klimatske promene podstakle su albanske poljoprivrednike da započnu uzgoj egzotičnog voća koje već plasmiraju na evropsko tržište – od marakuje, guave i pitaje do kivana.

Kako ističe agronom Altin Hila, kad bi to voće stizalo iz Albanije, bilo bi i jeftinije i svežije, u poređenju sa proizvodima koji dolaze sa drugih kontinenata.

Teme za vas

Rajski vrt pod jadranskim suncem

Iskusni agronom Irakli Shkoza, vlasnik male farme nedaleko od mora u centralnoj Albaniji, već nekoliko godina uzgaja egzotično voće. Ovaj hrabri 75-godišnjak odlučio je 2019. da diversifikuje proizvodnju - doneo je seme biljaka iz Afrike i Amerike i zasadio ih na svojoj parceli od dva hektara.

Voće se brzo prilagodilo lokalnoj klimi. Regija Divjaka, koja se nalazi između brdovitog tla i mora, nekada je bila žitnica Albanije, a danas poljoprivrednici tamo gaje povrće i lubenice – za domaće potrebe i izvoz.

Sve toplije i sve manje radne snage

Albanske farme suočavaju se sa dvostrukim izazovima – rastućim temperaturama i nedostatkom radne snage. Zemlja sa 2,7 miliona stanovnika je u poslednjih deset godina izgubila oko 400.000 radno sposobnih ljudi, prenosi Poslovni.hr.

Egzotično voće, tvrdi Shkoza, traži manje vode i manje rada, što automatski smanjuje troškove. Promene u klimi Albanije – vruća leta, blage zime – dodatno pogoduju ovakvoj proizvodnji.

Foto:Profimedia

Temperature će rasti i do 8,8 stepeni

Projekcije pokazuju da će do kraja ovog veka temperature na Zapadnom Balkanu porasti između 3,5 i 8,8°C, ukoliko emisije gasova ostanu visoke. To može negativno uticati na prinose tradicionalnih useva, upozoravaju istraživači Daniel Miler i Maks Hofman iz Leibnicovog instituta.

Uprkos tome, Shkoza smatra da klimatske promene nisu nužno katastrofa, već prilika – ako se pravilno iskoriste.

Evropa traži, Albanija može da isporuči

Egzotično voće koje se sada uvozi iz Latinske Amerike, Azije, Australije i Novog Zelanda, ima visoku cenu transporta i gubi svežinu tokom puta. Ako bi dolazilo iz Albanije, bilo bi daleko svežije i povoljnije, ističe agronom Hila.

Papaje na evropskim pijacama često se beru zelene, a dozrevaju tek veštački u Evropi, upozorava Vasil Nikolovski, makedonski stručnjak koji već godinama radi u Divjaki. "Ovde sve može da dozreva na drvetu", kaže on, i dodaje da Albanija ima kapacitete da zadovolji evropsku potražnju i ostvari godišnji izvoz egzotičnog voća u vrednosti od 100 do 200 miliona evra.

Foto:Profimedia

Berba koja obećava

Shkoza već izvozi papaju, marakuju i pepino (voće iz Latinske Amerike) na evropsko tržište. Nedavno je, zajedno s drugim poljoprivrednicima iz Divjake, na hrvatsko tržište poslao 30 tona kiwana. „Čini se da će i ovogodišnja berba biti bogata“, rekao je gledajući cvetne pupoljke.

Novi uzgajivači – nova voća

Poljoprivrednik Lulzim Bullari, inspirisan Shkozom, počeo je uzgoj kivija blizu Elbasana. „Visoke temperature za nas nisu problem – naprotiv, poslednje dve godine donele su rekordan rod kivija“, izjavio je za AFP. Njegovi plodovi idu uglavnom za Švajcarsku i Holandiju.

Nedavno je Bullari na svojih 15 hektara počeo da sadi i afričke smokve, koje su veoma otporne na blage zime.

„Sreća prati hrabre, i morate potrčati da biste je uhvatili“, zaključio je s osmehom.

(Telegraf Biznis)