Visoke temperature nanele ogromnu štetu voćarima Srbije: Rešenja ipak postoje

Početkom jula ekstremne vrućine (iznad 35°C) i nepovoljno sunčevo zračenje prouzrokovali su ogromne štete u biljnoj proizvodnji u Srbiji. Posebno je stradalo voće koje je tada bilo u fazi sazrevanja. O posledicama i rešenjima govorio je dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

Visoke temperature narušavaju fotosintezu – osnovni proces pretvaranja CO₂ i sunčeve energije u biomasu. Kada pređu 30°C, umesto fotosinteze prevladava fotorespiracija, troši se energija, a rast biljke se zaustavlja. Bez dovoljno vode, biljka ulazi u fiziološki šok: zatvara stome, zaustavlja razmenu gasova i vremenom dolazi do opadanja lišća, plodova, pa čak i uginuća biljke.

Teme za vas

Ključni stres faktor je i deficit pritiska pare - kada vlaga u listovima ne može da se održi zbog suve i tople atmosfere, biljka zatvara stome i fotosinteza prestaje. U Srbiji je taj deficit najizraženiji od juna do septembra, između 15 i 18 časova.

Mogućnosti zaštite: folije, mreže i zatvoreni sistemi

Rešenja postoje, ali zahtevaju ulaganja. Jagodičasto voće se često gaji u plastenicima, dok se kod ostalih kultura koriste polietilenske nadstrešnice, mrežanici i protivgradne mreže. Ove strukture poboljšavaju vodni režim, ublažavaju temperaturne ekstreme i omogućavaju stabilniju fotosintezu.

Posebno se preporučuju folije sa aluminijumskim mikročesticama i zasenčene mreže koje smanjuju rizik od pregrevanja. Pravilna upotreba ovih sistema može smanjiti potrošnju vode i do 20%, kao i produžiti vitalnost biljaka u kritičnim fenofazama, poput cvetanja i sazrevanja plodova.

Najzastupljeniji vid zaštite u Srbiji su protivgradne mreže, koje uz zaštitu od nepogoda smanjuju insolaciju i štite od toplotnih udara. Njihova boja (crvena, siva, zelena) može uticati na prinos, ukus i veličinu plodova.

Folije i mreže takođe pomažu u regulaciji temperature zemljišta. Ispod njih je temperatura niža i stabilnija nego na otvorenom, što omogućava nesmetan rad korena i bolji rast biljke.

Iako štete od ekstremnih vremenskih uslova mogu biti katastrofalne, pravilna agrotehnika, kvalitetna zaštita i poznavanje fiziologije biljaka mogu značajno ublažiti posledice. Stručnjaci poput dr Leposavića poručuju da znanje i ulaganja u savremene tehnologije postaju neophodni za održivu poljoprivredu u uslovima klimatskih promena, piše Čačanski glas.

(Telegraf Biznis)