Suša prepolovila prinos kukuruza: Borba za svako zrno

Suša koja je ove godine stigla mesec dana ranije nego obično prepolovila je prinose kukuruza u celoj Republici Srpskoj, a poljoprivrednici strahuju da će se to odraziti i na ionako skroman stočni fond.

Zbog visokih temperatura i nedostatka vlage, silaža kukuruza u Semberiji i Lijevču polju krenula je već početkom avgusta, znatno pre uobičajenog roka. Poljoprivrednici upozoravaju da je reč o usevima lošeg kvaliteta, jer je suša "spalila" kukuruz pre nego što je dostigao punu zrelost, pa nedostaje i zrna i biljne mase.

Teme za vas

Iako silaža najčešće počinje tek krajem avgusta ili početkom septembra, ove sezone seča je startovala gotovo mesec dana ranije, što najbolje pokazuje koliko je suša uzela maha. Poljoprivrednici se slažu da je ovo jedna od najekstremnijih godina, a visoki troškovi navodnjavanja i nedostatak zaštite domaće proizvodnje dodatno otežavaju situaciju. Ako se ovako nastavi, gubici u ratarstvu i stočarstvu, upozoravaju, biće neminovni.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Semberije i Majevice Savo Bakajlić kazao je za "Glas Srpske" da je u Semberiji pod kukuruzom ove godine 26.000 hektara, a usev je trenutno u fazi nalivanja zrna i prelaska u završno stanje.

"Prinos će podbaciti više od 50 odsto, a kvalitet je nikakav. Vidim da dosta poljoprivrednika kukuruz seče u silažu, ali ni ona nije nekog kvaliteta zbog manjka zrna i mase. Zbog toga će, nažalost, doći i do gašenja stočnog fonda. Najbolja slika je uz Savu i Drinu, ali u proseku je godina jako loša", istakao je Bakajlić.

On dodaje da su silosi prazni, jer suše traju već nekoliko godina, dok su i zalihe pšenice i ječma minimalne.

"Moramo nastaviti da sejemo kukuruz i pšenicu, ma koliko to bilo neisplativo, jer kad ostanemo bez poljoprivrede, oslanjaćemo se samo na uvoz, a to će na kraju najviše platiti građani", poručio je Bakajlić.

Slična je situacija i u Lijevču polju gde je, prema rečima poljoprivrednika Darka Ilića, pod kukuruzom blizu 10.000 hektara, uglavnom na peskovitim zemljištima.

"Svaki kvadrat zavisi od navodnjavanja. Bez toga, berbe nema. Sa navodnjavanjem možemo očekivati sedam do osam tona po hektaru, ali to je daleko od onoga što bi bilo u normalnim uslovima. Ove godine smo sistem uključili već 1. juna, dok je lane bilo tek početkom jula", ističe Ilić.

On kaže da će zbog rizika sve više poljoprivrednika birati strna žita.

"Sa pšenicom smo ove godine imali rekordan prinos, pa planiram da povećam površine pod njom. Ko nema mogućnost navodnjavanja, radije će sejati pšenicu, ječam ili ovas", naglašava Ilić.

Da će i u Lijevču polju prinos biti prepolovljen, potvrđuje i poljoprivrednik Duško Banjac.

"Samo pet odsto površina se navodnjava. Odavno nije bilo ovako rane suše koja je uhvatila kukuruz u najvećem rastu. I debela zemljišta su stradala. Nadam se da će bar biti za stoku, jer za prodaju ne verujem", kaže Banjac, dodajući da planira da poveća površine pod strnim žitima.

Setva

Prema podacima Zavoda za statistiku, u jesenjoj setvi prošle godine u Srpskoj je zasejano 63.209 hektara, što je 23,2 odsto više nego godinu ranije, a najviše je bilo pšenice, zatim ječma i ovsa. Kako je ranije navedeno iz resornog ministarstva, u prolećnoj setvi ove godine zasejano je oko 170.000 hektara, od čega se kukuruz našao na površini od oko 130.000 hektara. Površine pod ovom kulturom godinama stagniraju, bez tendencije rasta.

(Telegraf Biznis/Glas Srpske)