Svako pero zlata vredi: Mujo gaji najskuplje kokoške na svetu - "Cena me ne zanima"

U mirnom okruženju vikendice kraj Novog Pazara, penzioner Mujo Lađar vodi život koji odudara od svakodnevice većine njegovih sugrađana. Njegova strast nisu ni ribolov ni karte, već kokoške. Ali ne bilo kakve, već retka i egzotična rasa ćemani (ayam cemani), poznata i kao "crna čuda iz Indonezije".

Crne od glave do pete - perje, koža, kljun, pa čak i unutrašnji organi - ove ptice su vekovima bile privilegija kraljeva i aristokratije. Danas se smatraju najskupljim i najegzotičnijim kokoškama na svetu, a Mujo je jedan od retkih ljudi u Srbiji koji ih uzgaja.

Teme za vas

Foto: RINA

- Odmalena me je to vuklo. Moj rahmetli otac i deda su držali živinu, pa mi je to nekako ušlo pod kožu - priča Mujo.

Ćemani kokoške na svetskom tržištu dostižu cenu od 1.000 do čak 2.500 dolara, ali Muju to ne zanima. Za njega one nisu način zarade, već deo porodice i životna strast. Njegova dvorišta krase i druge retke rase, ali ćemani, španska belobraza i forveks zauzimaju posebno mesto u njegovom srcu.

- Mene cena ne zanima. Ja sam ih uzeo za sebe, za dušu. Držim ih posebno, u svojim kavezima, ne mešam s drugim rasama. Jedan petlić i 7-8 kokošaka. Sve se pazi i vodi kako treba - priča.

Foto: RINA

- Crno oko, crno hober, crno meso, sve je crno. Čak i jezik. Kad sam je prvi put video na internetu, odmah sam znao – to je to. Jedinstvena je, nema je svako - dodaje Mujo.

Osim što su vizuelno jedinstvene, ove kokoške prate i brojne legende. Njihovo crno meso u Aziji se koristi u narodnoj medicini i pripisuje mu se lekovita moć.

- Ne znam da li je stvarno lekovito, ali moji prijatelji kojima sam dao da probaju meso i jaja, kažu da im je bilo bolje. Jaja su laka za stomak, a meso ima posebnu teksturu i ukus - priča Mujo, dok lagano provlači ruku kroz perje svoje ljubimice.

Foto: RINA

Dani u njegovoj vikendici protiču jednostavno.

- Našao sam sebe ovde. Penzija je dobra, žena mi skuva kafu, a ja se brinem o živini. Nema potrebe da se ona meša, ovo je moj posao - kaže Mujo, kome je u dvorištu vikendice svaka stvar na svom mestu.

Mujo često svoje ljubimice vodi i na izložbe širom Srbije, gde je osvajao pehare i zahvalnice. Ipak, priznaje da mu nagrade nisu prioritet.

- Dobijao sam i pehare i zahvalnice, ali meni to nije najvažnije. Meni je važno da očuvam rasu, da zamenim krv kad treba, da mi ptice budu zdrave i čiste - kaže on.

Foto: RINA

Njegova ljubav prema živini, nada se, neće stati sa njim. Unuci rado provode vreme u dvorištu i već pokazuju interesovanje za retke kokoške.

- Dolaze mi ovde, vole kokoške, igraju se s njima. Možda će neko i nastaviti, ko zna - zaključuje Mujo.

Njegov svet možda izgleda jednostavno, ali je ispunjen strpljenjem, predanošću i nečim vrlo retkim – pravom ljubavlju prema živini.

(Telegraf Biznis/RINA)