Zlato sa srpskih pašnjaka: Maslac od mleka ovog goveda košta više od 5.000 dinara

U selu Požega, nedaleko od Novog Pazara, čuva se jedna od najređih i najdragocenijih rasa goveda - bivolica. Iako ih je u celoj Srbiji ostalo tek nešto više od 1.500, najveći broj grla upravo je u sandžačkom kraju i Preševskoj dolini. Njihovo mleko jedinstvenog kvaliteta bogato je masnoćom i pretvara se u proizvode koji na tržištu dostižu rekordne cene.

Kilogram kajmaka od bivoljeg mleka prodaje se za 15 do 20 evra (od oko 1.755 do oko 2.340 dinara), dok maslac, napravljen topljenjem tradicionalne metanice, dostiže cenu i do 45 evra (oko 5.265 dinara) po kilogramu. Iako su proizvodi skupi, retko se mogu naći na pijaci - gotovo sve se proda na kućnom pragu. Potražnja je, kažu domaćini, uvek veća od ponude.

Teme za vas

- Ne daju mnogo mleka - od 6 do 10 litara dnevno, ali je ono bogato mlečnom mašću. Od kajmaka koji se pokupi dobija se metanica, a topljenjem metanice pravi se čisto maslo. Od dva i po kilograma metanice dobija se kilogram masla - objašnjava Esad Hanuša, predsednik Udruženja poljoprivrednika u selu Požega, koje okuplja čak 110 članova. On ističe da je uzgoj bivolica ovde tradicija koja se prenosi generacijama, ali i unosan posao za one koji žele da rade.

Foto: Shutterstock

Stručnjaci potvrđuju da su bivolice prava dragocenost.

- Mleko im ima i do 8 odsto mlečne masti, duplo više od kravljeg, pa je idealno za pravljenje masla i kajmaka - objašnjava Safet Vesnić iz Poljoprivredne savetodavne službe u Novom Pazaru.

Jedan od najpoznatijih italijanskih sireva mocarela pravi se upravo od mleka bivolice. Za razliku od italijanske priče, gde je bivolica postala oslonac nacionalne poljoprivrede, u Srbiji se sve svodi na male proizvođače i lokalnu prodaju. Ipak, interesovanje raste – ljubitelji autentičnih ukusa spremni su da plate više za proizvod koji dolazi iz srca Sandžaka.

- Kajmak i sir od bivoljeg mleka kod nas se ne zadržavaju duže od nekoliko dana. Ljudi kažu da su proizvodi zdravi i lekoviti, a ne štetni kako se nekada mislilo. To je ono što nas ohrabruje da čuvamo stada i nastavimo proizvodnju - kaže domaćin Hajradin Bronja, koji pored bivolica drži i ovce i krave.

Iako je bivolica označena kao ugrožena autohtona rasa, u novopazarskom kraju ona je mnogo više od stoke – deo je kulturnog identiteta i tradicije. Za meštane Požege, svako grlo je i nasledstvo i investicija. U vremenu kada tržište traži sve više autentične i zdrave hrane, proizvodi od bivoljeg mleka postaju svojevrsno gastronomsko blago Srbije.

(Telegraf Biznis/RINA)