Pšenica iz Srbije osvaja Italiju i luku Konstanca: Poljoprivrednici očekuju mesečni izvoz od 100.000 tona

Na pragu smo još jedne setve pšenice, pa se poljoprivrednici pripremaju i planiraju površine na kojima će biti posejano novo zrno. Pritom je važno i kako se prodaje rod iz prethodne žetve, jer pšenice u Srbiji imamo gotovo dvostruko više nego što nam je potrebno.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ove godine proizvedeno je oko 3,6 miliona tona pšenice, dok nam je potrebno najviše 1,5 miliona tona. Prošle godine izvezli smo 1.139.000 tona pšenice, pa je logično interesovanje kako ide izvoz viška uoči nove setve.

Teme za vas

Podaci iz Žitounije pokazuju da su u periodu jul–septembar izvezeni 326.000 tona, najviše u Italiju (preko 170.000 tona), preko luke Konstanca više od 49.000 tona, dok je ostatak otišao tradicionalnim kupcima iz bivših jugoslovenskih republika. Cena pšenice u izvozima kretala se oko 200 evra po toni u julu, a u avgustu oko 186 evra po toni.

Brašno takođe traženo

Paralelno sa pšenicom, dobro se prodavalo i domaće brašno. U julu i avgustu izvezeno je 35.675 tona brašna tradicionalnim kupcima iz Crne Gore, Bosne i Severne Makedonije. Prošle godine izvoz brašna iznosio je 178.530 tona, a prosečna izvozna cena bila je 271 evro po toni, kaže direktor Žitounije Zdravko Šajatović.

Izvoz u novoj ekonomskoj godini

Početak nove ekonomske godine u poljoprivredi, koja u Srbiji počinje u julu, ocenjen je kao odličan, jer je u prvom tromesečju izvezeno više od 330.000 tona. Šajatović ističe da ciljaju izvoz oko 100.000 tona mesečno, ali da će to zavisiti od geopolitičkih okolnosti i ponude najvećih svetskih proizvođača: Rusije, Kanade, Argentine, SAD, Australije i Ukrajine.

Srbija se u izvozu fokusira na tržišta u okruženju, Italiju i luku Konstanca, ali i na deo svetskog tržišta, pa globalna kretanja utiču i na domaće izvozne mogućnosti. Konkurencija dolazi prvenstveno iz Rumunije, Bugarske i Mađarske, gde je pšenica takođe dobro rodila.

Pad izvoza u septembru

U septembru je izvezeno 82.000 tona, što predstavlja pad u odnosu na prethodne mesece. Simboličan je bio izvoz u Rumuniju (samo 3.000 tona), dok je u Italiju otišlo preko 46.000 tona pšenice. Šajatović ocenjuje da je pad izvoza najverovatnije posledica konkurentnosti cena u odnosu na Bugarsku i Rumuniju.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)