Ovaj princip spasava srpsku malinu: Nova era proizvodnje donosi visoke cene i dvostruku berbu!

U ariljskim malinjacima ove godine vlada nova praksa: malina u plastenicima postala je način da proizvođači povrate kontrolu nad prinosima, produže sezonu i izvuku maksimum iz crvenog zlata, čiji je rod poslednjih godina sve neizvesniji. Dok je na otvorenom terenu berba završena odavno, u plastenicima se bere i tokom decembra - a cena u maloprodaji skače i do 2.000–2.500 dinara po kilogramu.

Klimatske promene, rani mrazevi, niske temperature u proleće i sve češće gradonosne oluje godinama desetkuju prinose. Zato se kontrolisana proizvodnja pod plastenicima nametnula kao rešenje koje voćarima donosi sigurnost.

Teme za vas

Aleksandar Obradović, poljoprivredni proizvođač iz Arilja i jedan od najvećih izvoznika maline u ovom kraju, objašnjava da plastenička malina daje rod dva puta godišnje, što je ključna prednost.

Prema njegovim rečima, holandska sorta Sky pokazala se kao najisplativija.

Obradović kaže: „Napolju je sneg i minus, a u plasteniku imamo malinu. Sky je izdržljiva, odlična za transport i može da izdrži prevoz i do drugog kontinenta.“

Foto:RINA

Ovaj proizvođač više od tri decenije bavi se otkupom, preradom i izvozom zamrznutog voća, a njegovo preduzeće je jedno od prvih u Evropi koje je uvelo proces liofilizacije. Izvoze širom sveta, a posebnu vrednost nosi malina sa zaštićenim geografskim poreklom, čiju su sertifikaciju upravo oni pokrenuli.

Njegova firma godišnje preradi oko 2.500 tona voća, od čega 1.500 odlazi kao zamrznuto, dok ostatak ide u liofilizaciju. Ipak, uprkos prednostima, plastenička proizvodnja zahteva velika ulaganja.

Obradović upozorava ta Rinu: „Veoma mali broj ljudi može da priušti ovakvu proizvodnju. Potrebna je podrška države kako bi se proizvođači motivisali da pređu na zaštićenu proizvodnju.“

Prema njegovim rečima, prinosi u plastenicima dostižu oko 400 kilograma po aru, što je znatno više od proseka na otvorenom.

Stručnjak za voćarstvo dr Aleksandar Leposavić potvrđuje da je reč o tehnologiji koja obećava, ali i zahteva ozbiljno znanje i iskustvo.

„Ovakva proizvodnja traži znatno viši stepen znanja nego klasičan uzgoj. Ulaganja su velika, ali je zato i cena viša, jer se proizvodi plasiraju kao sveži.“

Uprkos izazovima, plastenička malina sve više postaje pravac u kojem se kreće srpsko malinarstvo. Ako podrška države bude jača, ova tehnologija mogla bi da obezbedi stabilan prihod proizvođačima i da vrati Arilje i okolinu na mapu vodećih evropskih regija za uzgoj vrhunske maline.

(Telegraf Biznis)