Voće poskupelo 70 odsto za samo godinu dana: Evo šta diktira cene novog roda

Nova sezona u voćnjacima širom Srbije već je počela, a proizvođači sa velikom pažnjom prate vremensku prognozu. Razlog za ovoliku opreznost leži u veoma lošoj prošloj godini, kada su mraz i suša uništili veliki deo roda, pa voćari sada strahuju od ponavljanja istog scenarija. Situacija je alarmantna i za potrošače - u poslednjih godinu dana voće je poskupelo gotovo 70 odsto, pa je glavno pitanje kakav rod možemo očekivati i po kojim cenama će plodovi stizati na pijace i u prodavnice.

Šljiva kao lider, kajsija kao najslabija karika

Voćarstvo je jedna od najvažnijih grana domaće poljoprivrede. Prema popisu iz 2023. godine, pod voćnjacima u Srbiji je oko 200.000 hektara. Najviše se gaji šljiva, na više od 72.000 hektara, a slede jabuka, višnja, malina i kajsija. Profesor u penziji Miladin Ševarlić ukazuje na širu sliku: Srbija ima više od dva miliona hektara obradivog zemljišta, dok je udeo pod voćarskom proizvodnjom znatno manji.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

Kajsija je jedna od voćnih vrsta koja prva ulazi u vegetaciju, što je čini posebno osetljivom na promene vremena, naročito na kasne prolećne mrazeve. Ovih dana ona je već ušla u fazu cvetanja, ali to zavisi od sorte – dok su rane sorte već u punom cvetu, kasnije tek počinju da cvetaju.

Surova matematika prolećnog mraza

Agronom Milan Đorđević navodi da bi ovogodišnji rod mogao biti dobar, ali samo pod uslovom da voćnjake ne pogode rani ili kasni prolećni mrazevi. Kasni mraz, koji se često javlja nakon toplijih dana, može da uništi cvet i praktično obriše čitavu sezonu. Kajsija je kritična jer veoma brzo izlazi iz zimskog mirovanja.

- Najugroženija voćna vrsta je kajsija, zato što ona ima najkraći period zimskog mirovanja koji traje od 15 do 30 dana. Posle toga ona ulazi u takozvano prinudno mirovanje i ona može biti pobuđena iz latentne u kretanje vegetacije, ako srednja dnevna temperatura u periodu od samo 10 dana pređe 15 stepeni - ističe Đorđević.

To znači da nekoliko toplih dana može pokrenuti vegetaciju, nakon čega jedan mraz završava posao. Koliko su vremenske prilike presudne, pokazuje iskustvo iz prethodne sezone: Đorđević navodi da je mraz u aprilu prošle godine potpuno uništio njegov zasad kajsije kada se temperatura spustila na minus pet stepeni. Prema njegovim rečima, čak ni najstariji meštani tog kraja ne pamte takav mraz u tom periodu godine.

Foto: Shutterstock

Odbrana zasada kroz agrotehniku

Kako bi smanjili rizik od štete, voćari tokom godine primenjuju različite agrotehničke mere. To podrazumeva specifičan način gajenja biljaka, pravilnu negu zasada i pažljiv izbor sorti. Dok se čekaju stabilnije temperature, proizvođačima ostaje borba za svaki plod, jer od ovog proleća zavisi hoće li voće na tezgama ostati luksuz ili postati dostupnije građanima.

(Telegraf Biznis/Kamatica)